Београд — Србија ће, судећи по предлогу буџета за наредну годину, имати највиши дефицит у региону – 7,1 одсто БДП-а, упозоравају сарадници Економског института.
“Мали број земаља у свету је предвидео буџетски дефицит за идућу годину већи од седам одсто”, рекао је сарадник Института и уредник Владимир Вучковић на представљају најновијег броја економског билтена “Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).
По његовим речима, то су углавном земље у којима се воде ратови, или које имају нестабилан политички систем.
Вучковић је навео да је предлог буџета састављен одговорно и реално, јер се први пут приказује комплетан дефицит, и поновио образложење министра финансија да буџет за 2014. годину садржи “минимум неопходних мера и максимум социјалне одговорности”, и да одсликава план који је Влада одлучна да спроведе.
Као слабости буџета навео је да Влада није била доследна у уштедама, како их је најављивала, а то се односи на субвенције и јавне набавке, па ће консолидовани дефицит у 2014. години бити за 0,5 одсто већи него ове године. Уштеде су учињене, додао је, али ће их нови трошкови “појести”.
Како је нагласио, Влада је пропустила прилику да укине бонусе на плате у јавном сектору, јер те исплате нису предвиђене никаквим законима, већ су дискреционо право државних службеника.
Вучковић је навео да највећи део расхода буџета није било могуће смањити, јер се односе на плаћање камата, социјалне исплате, пензије и капиталне расходе.
Економиста Стојан Стаменковић је предложио Влади Србије да хитно припреми план за репрограмирање јавног дуга, јер постоји опасност да 2017. године девизне резерве не буду довољне за покриће једномесечног увоза робе и услуга.
“Уколико у сарадњи с Међународним монетарним фондом не буде урађен репрограм јавног дуга Србије да би се растеретиле девизне резерве, у року од четири године доћи ћемо у ситуацију да динар депресира (слаби), што ће изазвати инфлацију”, рекао је.
По његовој процени, идуће године Србија неће имати проблем са девизним резервама ни са стабилношћу курса, јер је предлогом буџета за 2014. годину планирано да се држава задужи за милијарду евра више него што је потребно за покриће дефицита.
Србији ће, навео је, сада добро доћи око три милијарде евра за које се задужујемо код Уједињених арапских емирата, јер ће, како је поручио, то утицати на раст девизних резерви у земљи.
Сарадник МАТ-а, Миладин Ковачевић, казао је да је увек лакше одржавање великих него малих економија.
Економски билтен “Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) Економски институт издаје у сарадњи са Привредном комором Србије.
Посланици Скупштине Србије почели су данас расправу о предлогу буџета за наредну годину. Министар финансија Лазар Крстић је, представљајући сет 11 финансијских закона у Скупштини Србије, истакао да су те мере минимум који је неопходно спровести, али и да се водило рачуна да оне буду социјално одговорне.
Танјуг
