Пола Србије ради на “црњака“

ПРОИЗВОДЊА ситних колача, молерај, поправка аутомобила, све врсте улепшавања су послови који се у Србији највише раде на „црно“. Тешко да ће неко од инспектора закуцати на врата стана како би проверио да ли фризерка издаје фискални рачун за шишање муштерија, али зато колегиница која ради легално и има пријављену радњу може очекивати пореску, тржишну, комуналну, и још неколико инспекција.

Они који пријаве фирму подлежу свим проверама, а остале нико не може да казни, јер – не постоје. Зато се предузетници највише и жале на нелојалну конкуренцију, која неоптерећена таксама и порезима, корисницима нуди робу и услуге и до 40 одсто јефтиније. У Заједници предузетника Привредне коморе Србије наглашавају да сива економија у нашој земљи достиже 31 одсто и напомињу да гуши привреду која, и иначе, послује у изузетно тешкој ситуацији.

– Надлежни су најавили да ће проблем сиве економије решавати у наредне четири године, али неопходно је да се ред уведе што пре – сматра Мирослав Миладиновић, председник Заједнице предузетника ПКС. Све је мање предузетника из дана у дан, јер је сива економија притисла ову земљу. Да бисмо сачували ово што сада имамо, а већ смо у мањку, морали бисмо да постигнемо договор са Владом и надлежним институцијама да нам сузбијање сиве економије буде приоритет.

Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца Србије, сматра да се држава не труди довољно да спречи сиву економију, због чега је све више оних који одустају и из легалних прелазе у нелегалне токове.

– Овакав бизнис из стана, дворишта или гараже, омогућава наш инспекцијски систем, у којем је често нејасно ко кога може да контролише и кажњава – објашњава Рајић. – Људи морају од нечега да живе, а од државе зависи да ли ће радити на “црно” или на “бело”. Апсурд је да 975.000 људи у привреди ради легално, а између 650.000 и милион је у сивој зони. Скоро је дошло до изједначавања и то говори да смо сиромашна земља и да су услови за пословање катастрофални. Онај ко легално послује стално води рат са бирократијом. Инспекцијски систем је неуређен и велика је корупција, не знају се надлежности. Чим се пријавиш и све радиш регуларно, навучеш себи беду на врат.

Начелник Одељења за општи надзор из Сектора тржишне инспекције Горан Мацура каже да су његови инспектори од почетка године поднели око 600 захтева суду због бесправног обављања делатности.

– У области занатских услуга, код фризера, бравара, лимара, аутомеханичара, једна од надлежних је и тржишна инспекција – наводи Мацура. – Казне за особе које неовлашћено обављају делатност у трговини су предвиђене Законом о трговини и њих изриче надлежни суд. У распону су од 50.000 до 150.000 динара. Тржишна инспекција не наплаћује казну, већ подноси захтев надлежном прекршајном суду који одређује санкцију.

И “ИЗБРИСАНИ” У ИЛЕГАЛИ

НАРОДНА банка Србије и Управа прихода су донели решење којим се 50.000 предузетника брише из регистра Агенције за привредне регистре – подсећа Миливоје Армуш, из Заједнице предузетника ПКС. – Важно је и питање где ће они да оду и чиме ће се бавити у будућности, јер анализе показују да око 30 одсто тих људе неће престати да обавља своју делатност него ће наставити да раде у сивој зони, 30 одсто њих ће бити сигурно на “казану” државе, и ми који измирујемо те обавезе мораћемо да надокнадимо губитак, док остали могу да се баве шверцом и сличним нелегалним радњама.

Новости