Грчка је ступила у ЕУ 1. јануара 1981. године поставши десета држава-чланица Европске уније. Озбиљних противника ове одлуке тада није било: већина становништва је очекивала да ће се подићи ниво живота, као и пораст економије и смањење стопе криминала. За Грке је посебно привлачна била припадност «европској породици».

Шта је Грчкој дало чланство у Европској унији? Данас се на ово питање може одговорити недвосмислено. Ништа добро. Чак и присталице «европског пута» признају да је земља у току погледњих година практично у потпуности изгубила национални суверенитет, да се одрекла самосталне спољне политике и да је доспела у финансијско ропство. Најсликовитије је ситуацију у Грчкој окарактеризовао угледни јерарх Грчке Православне Цркве митрополит Месогејски и Левреотикијски Николај: «Узели су нам наш национални идентитет, осећање сопственог достојанства, а после тога су нам уништили и економију.»

По подацима угледног атинског листа «То Вима», крајем првог полугођа 2013. године државне дужничке обавезе Грчке су достигле 321 милијарде евра. Дакле, само у 2013. години спољни дуг земље се повећао з 16 милијарди евра. Још за 18 милијарди је порастао у периоду од јуна до децембра 2013. године.

Чак и званична статистика сведочи о осиромашењу становништва, колосалном порасту незапослености и вишеструком повећању стопе криминала. У годинама чланства у ЕУ уништена је грчка индустрија. Колосални ударац је задат и грчкој пољопривреди.

Пре уласка у ЕУ Грци су извозили пољопривредне производе, а сад их увозе. Раније је Грчка имала неколико фабрика за производњу шећера и неколико великих фабрика трикотаже. Сад нема ниједну. Некада су у земљи била развијена бродоградилишта, а сад су практично нестала. Директиве ЕУ су довеле до смањења риболова, производње памука, виноградарства и многих других облика пољопривреде.

После уласка у Европску унију за Грке су одређене квоте које су уведене како не би било превелике производње робе: треба производити толико меса (и не више!), толико млека, брескви, поморанџи и маслиновог уља, иначе се плаћа казна. Услед тога је најозбиљније настрадала производња вина у земљи. Плодно дрвеће и виногради који нису ушли у квоте били су посечени.
Ушавши у јединствену Европу Грци су се одрекли тога да земља сама подмирује своје потребе и почели су да се уклапају у општеевропску поделу рада. Градили су постиндустријску економију с доминантном сфером услуга, због чега су их европски чиновници хвалили и стављали на треће место у ЕУ по темпу економског раста после Ирске и Луксембурга.

Због овакве политике удео услуга у БДП земље је порастао са 62 (1996. године) до 75 (2009. године) процената, а удео индустрије је знатно смањен. Међутим, тада нико није обраћао пажњу на ово, пошто су кредити обезбеђивали прилично висок ниво прихода основне масе становништва.

Кад је Грчка примана у ЕУ морала је да прихвати услов да промени однос према својини и управљању својином, као и да приватизује стратешка предузећа која контролише грчка држава.

У Грчкој је 1992. године усвојен закон о приватизацији који се односио на око 700 предузећа. До 2000. године је приватизовано 27 великих предузећа, међу њима и 5 главних банака у земљи. Удео државе у Народној банци је тада пао на 50%, а до 2010. г. – на 33%. За банкама су продати телекомуникациона компанија, фабрике грађевинских материјала и прехрамбена индустрија. Чак је и производња познатог коњака Метаxа припала британском Гранд Метрополитан. Држава се повукла из поморског саобраћаја који даје велики приход и почела је да распродаје морске луке.

Данас повериоци од Грчке не траже само економске, већ и политичке уступке: да смањи војску, да одвоји Цркву од државе, да обезбеди права имиграната-припадника других вера.

По програму о приватизацији који је усвојен на инсистирање европских чиновника Грчка треба да се избави од 80.000 објеката који се налазе у својини државе. У активу која треба да буде продата на аукцији или да «промени профил делатности» доспели су православни храмови, болнице, затвори и пољопривредна добра.

Случајеви отвореног мешања у унутрашње ствари Грчке од стране поверилаца су врло многобројни. На пример, представници немачких владајућих кругова су већ више пута препоручили Грчкој да «размисли о продаји неколико острва која јој припадају». У годинама чланства у ЕУ усвојен је читав низ антихришћанских закона: легализовани су абортуси, укинуто је да недеља буде нерадни дан, узакоњени су «слободни саживот» и хомосексуални бракови.

Економска криза је представљала тешко искушење за Православну Цркву. Због недовољног броја свештенослужитеља затварају се храмови (посебно у слабо насељеним деловима земље).

Ускоро ће под притиском Брисела бити усвојен нови «антирасистички закон». Нацрт закона се односи на «заштиту» осећања оних који могу бити увређени испољавањем «претераног» патриотизма од стране Грка. За вређање припадника друге вере, негирање Холокауста и друге појаве ксенофобије прете кривично гоњење и реалне затворске казне. По речима митрополита Фтиотидског Николаја, сад ће се Грци «плашити да изразе своју љубав према домовини», неће смети да истичу примере народних јунака «због тога што ће то повређивати осећања деце муслимана или Албанаца».

Нацрт новог «антирасистичког закона» такође предвиђа цензуру текстова богослужења Страсне седмице, између осталог, и Јеванђеља.

Православие.ру