Док народ једва да има за хлеба режимски експерти би да праве лебдећи Центар за промоцију науке (ЦПН) од 65 милион евра?!

Да ли Србија треба да потроши 65 милиона евра за изградњу Центра за промоцију науке (ЦПН), када је свима познато да наука и истраживачи преживљавају тешке дане? Део научника из Винче и Српске академије наука и уметности сматрају да је у ситуацији у којој се налазимо таква градња непотребан трошак и да неће допринети промоцији науке.

Зграда ЦПН-а, која ће по пројекту Волфганга Чапелера изгледати као да лебди изнад земље, требало би да почне да се гради на пролеће идуће године у Блоку 39, у којем се већ спрема терен за радове.

У њој ће се налазити интерактивна поставка научних феномена на око 4.500 квадрата, планетаријум чија ће сала имати екран, око 17 метара, за пројектовање, лабораторије, сала за симпозијуме, конгресе и семинаре, дечји научни клуб, подземна гаража, ресторан на крову.

Овај пројекат победио је на међународном конкурсу још 2009. међу 230 решења, а новац за изградњу центра кредитом обезбеђује Европска инвестициона банка.

Др Жељко Шљиванчанин, научни саветник у Институту за нуклеарне науке „Винча”, каже да је реалност да Србија издваја све мање новца за науку, да се научницима не обезбеђују ни основни услови за рад, а да су научни институти на ивици банкрота. Упркос томе, на промоцији науке се не штеди, каже саговорник, и подсећа да је буџет за изградњу центра мистериозно нарастао са 15 на 65 милиона евра.

Он поставља питање зашто нисмо следили примере богатих земаља попут Данске или Велике Британије, где су научни музеји и центри често смештени у преуређеним, давно напуштеним фабричким халама, а транзиција нам је нажалост оставила много простора за адаптацију.

– Централно место у амбициозном програму промовисања науке, доведене до просјачког штапа, заузима градња скупоцене зграде ЦПН-а. Паре за градњу наравно нису проблем. Узели смо кредит, а буџет за градњу ЦПН-а је увећан више од четири пута, много пре него што је аустријски архитекта успео да заврши детаљну компјутерску анимацију свог архитектонског дела – каже др Шљиванчанин.

На наше питање зашто је толико увећан буџет и да ли су те паре могле корисније да буду утрошене, Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке, одговара да центар не располаже буџетом и не гради зграду, већ да објекат у Новом Београду подиже Влада Републике Србије. Она напомиње и да буџет није мењан од почетка спровођења пројекта.

– Ми не седимо и не чекамо да нам се сагради зграда – наши мобилни тимови обилазе Србију и помажу да се пре свега млади заинтересују за науку. Грађани добро знају како изгледају манифестације ЦПН-а, од гостовања АСИМО и других робота, ЦЕРН-а, фестивала науке, изложби и популарних трибина које месечно посети и до 150.000 људи – каже Дрецун и подсећа на истраживање које је центар спровео са Филозофским факултетом, које је показало да 93 одсто грађана жели да за овакве догађаје постоји и један објекат са сталном поставком.

Уколико такав објекат Србија успе да изгради, додаје директорка, то ће бити први пут да је један музеј направљен а да је, док се градио, развио своје програме, публику и широку подршку у научној заједници.

Све ове активности су, по њеним речима, изазвали право бујање фестивала науке широм Србије, више је научних тема у медијима, а Србија је у овој области препозната као лидер у региону.

– Жао ми је што поједини научници још не виде да им је Центар за промоцију науке најбољи савезник кога могу имати и да од представљања науке на популаран и занимљив начин управо научници имају највише користи – каже Дрецунова.

На питање зашто нисмо користили напуштене просторе по искуству развијених земаља, она одговара да је Србија управо следила развијене земље у којима се слични центри данас отварају једном месечно и подижу најчешће у новим објектима, јер је битно да буду прилагођени савременим технологијама и безбедни за стотине хиљада посетилаца.

Неке од ових података проверили смо и у Јединици за управљање пројектима Владе Србије, која је надлежна за изградњу објекта на Новом Београду, будући да нисмо успели да пронађемо ниједан папир који спомиње износ од 15 милиона евра, са којим се баратало у јавности.

Сазнали смо да је, према уговору који је тадашње Министарство науке и технолошког развоја у марту 2011. године доставило и потписало са ЈУП-ом, уговорена вредност реализације целокупног пројекта била 65 милиона евра.

На питање „Политике” када се може очекивати усељење у нову зграду, добили смо одговор да је пројекат изградње ЦПН-а тренутно у фази израде пројектне документације чији се завршетак може очекивати у мају 2014. и да ће динамика изградње зависити од пристизања финансијских средстава.

ЦПН део процеса придруживања ЕУ

Влада Републике Србије донела је одлуку да инвестира у модерну зграду ЦПН на Новом Београду полазећи од идеје да ће подизање научне писмености грађана дугорочно и пресудно утицати на иновативне процесе, јачање научне културе и оснаживање домаћег предузетништва.

Овакав стратешки приступ jе базиран и на чињеници да Србија у процесу придруживања ЕУ преузима обавезу да подстакне промоциjу науке која је значајан део Поглавља 25 у оквиру процеса преговарања о придруживању ЕУ, наводе у Министарству просвете.

– Ова инвестиција је усмерена ка постизању циља да Србиjа постане економиjа знања, пре свега кроз јачање способности млађих генерација којима, такође, морамо пружити шансу да се спреме за научне и технолошке изазове будућности. Улога владе је да стратешки брине о грађанима и да доноси одлуке које су директно усмерена на добробит будућих покољења. Ово је једна од таквих одлука – наводи се у образложењу које је из Министарства просвете достављено нашој редакцији.