Желите ли да знате како ћете живјети у Европској Унији? Путујте у Бугарску. Не само да се одморите, да ходате дуж шеталишта од ресторана до ресторана. То је маска – фасада. Возите мало, неколико десетина километара у унутрашњост. Видјећете рушевине фабрика, видјећете да је сиромаштво завладало свуда наоколо. Видјећете од ЕУ уништену привреду, видјећете људе који узалуд покушавају да нађу посао.

Како Бугарска умире у рукама ЕУ

Оно што нећете видјети – срећне младе људе, јер су неки од њих отишли на привремени рад, а други – заувијек. Чини се да постоји слобода говора, и влада се може псовати, али не много – да не би било проблема на послу. И ако ти још, не дај Боже, употријебиш ријеч Русија, Путин – штопуј вријеме: за недјељу дана ћеш добити “шут” карту за нигдје. Одмах ћеш бити етикетиран као руски шпијун, саучесник, оптужен за све смртне гријехове. Тобоже су и отворене границе – можете да идете на одмор у Западну Европу, али само ко ће ићи?

Незапосленост на нивоу од 18%, што весело говоре власти – је ноторна лаж! У стварности је више од два пута већа! Најмање једно од четири радно способна лица не може да нађе посао. Ко може – одлази јер су границе отворене. Али, ко су они тамо? Можда менаџери, технолози, инжењери? Не, они су тамо радници на црно, перачи судова. Радници мигранти! То је оно што нам је донио улазак у Европску Унију – прилика да одемо без визе да радимо као нестручна радна снага.

Европска Бугарска

Да, ми смо се придружили Европској Унији, али Европска Унија није дошла код нас. Имамо исту корумпирану владу, исте корумпиране званичнике, заједно са строгим стандардима, правилима, методама Европске Уније. Ми смо уништени, сломљени од стране Европске Уније. Да, они нам дају неке транше за развој, али шта се дешава са новцем – нико не зна. Све завршава у џеповима државних функционера, па чак и ако негдје долази, онда само на “своје” и “њихове” пројекте.

Неспособна влада је добила кредите од ММФ-а, који је почео да диктира своју нову економску политику. Увели су строге услове, што је на крају резултирало уништењем економије земље.

Систематски је уништена читава индустрија, а за мале паре приватизовано све што је могуће, и исјечено у старо гвожђе. Потпуно је уништена пољопривреда. Девастиран систем високог образовања. Створени масовни универзитети који примају мито за високошколске дипломе. Све што можемо да понудимо за извоз је јефтина неквалификована радна снага.

У Бугарској, популација од 9 милиона смањена је на 7. Млади парови су престали да имају дјецу. Ко може – одлази. Наступа пропаст генерација. Огроман је број људи који раде на Западу. Дјецу подижу бабе и дједови. Дјеца не могу да виде своје родитеље. Ово је цијена плаћена за Бугарску у ЕУ. Жељели смо другачији живот, али не такав. Ми смо сурово преварени. Увукли смо људе у ову ЕУ без питања. Само нас бомбардују западном пропагандом. Надали смо се да ће уласком у ЕУ живот постати бољи.

Не! Живот је постао неподношљив!

Шта је добио обичан човјек? Приступањем ЕУ је профитирала неколицина олигарха који су зарадили расапом националне економије. У Бугарској живи добро само неколицина . Већина једва саставља крај с крајем. 36-годишњи фотограф, планинар и револуционар са романтичним именом Пламен, када су у кроткој Бугарској ствари кренуле низбрдо, извршио је јавни чин самоспаљивања на тргу испред Скупштине града Варне. У знак протеста против сиромаштва, корупције, неправде и занемаривања власти. Ако његова земља умире – зашто би он живио?

Ова смрт није била једина. Још пет људи је плануло као живе бакље крајем веома јаке зиме. Међу њима – отац петоро дјеце, 53-годишњи Венцислав Василев, који је изгубио посао (судски извршитељи су морали да отму имовину породице у дуговима за “комунално” – 219 евра за воду), и незапослени Трајан Петров (он је имао само 26 година).

“То се никада није десило у историји Бугарске”! – огорчено узвикује Бугарска новинарска легенда Валериј Најденов.

– Ми – хришћанска земља, која не познаје радикализам и фундаментализам. Самоспаљивавање људи је нешто неочекивано и шокантно. За хришћане је уоопште политичко самоубиство неприхватљиво. И ми не сумњамо да су та самоубиства – политичка. Ако желите да се убијете, постоје многи други начини, безболнији. Када чојвек врши саможртвовање не умре одмах – двије недјеље трају мучења и агоније.”

Шта се десило са Бугарском – некада благодатном и просперитетном? Шта се десило са Бугарима – најстрпљивијим и мирним народом Европе?

Фрижидер је побиједио телевизор

“Имамо веома затегнуту ситуацију – уздахнула је Светла, моја другарица. Људи су добили рачуне за струју дупло веће од пензија. Ако би пензионер чак престао да једе, он не би могао да плати рачун. ” Када је дошло до праве опасности од глади и хладноће (многи станови се грију на струју), десетине хиљада људи широм земље су изашли на улице. Почела је “електрична револуција”. Како се духовито изразио један локални политичар, “празан фрижидер је коначно побиједио телевизор.” Немогуће је да се хране људи говором о “европским демократским вриједностима.” Међутим, прољеће ће доћи – и телевизор ће изгледа да поново да побиједи.

Једини излаз – напустити земљу

Љутња и бијес су одредили свијест о проблему: људи су изашли да протестују не као грађани који имају јасне вриједности, него као гњевни потрошачи. Они су махали рукама, викали и уморили се.

Бугари више воле да се спасавају појединачно. Популарни виц: “Бугарска има два начина за излазак из кризе – Терминал 1 и Терминал 2 на аеродрому.” Млади, талентовани и тврдоглави пакују ствари и бјеже без освртања, остављајући старије да умру у селима.Сјевер земље, где је незапосленост (званична) 60% (!), је расељен. Ријетки туристи га пореде са Чернобиљском зоном. Током протеклих 20 година земљу је напустило 2 милиона људи. Земља је изгубила више људи него за два свјетска рата, али то није граница. Економска криза се поклопила са страшном скалом демографске катастрофе. До 2060 ће становништво Бугарске бити само 5 милиона људи, од којих ће 1,5 милиона бити Цигани. Бугари као људи са древном православном културом су осуђени на пропаст.

“Прошле године је рођено само 62.000 дјеце – каже новинар Иво Христов. – То је најнижа стопа наталитета од 1945. Бугарска се топи брже од свих европских земаља. Још гори исход је само у Естонији. За сву своју 1300-годишњу историју наша земља никада није била тако близу распада. ”

Навикли смо да чекамо када ће нас спасити

– Да ли је сада горе него под Турцима? – чудим се ја.

– Још горе. Демографска и економска криза су се поклопиле са моралним пропадањем. Друштво је сада много дубље искварено него за вријеме турске окупације, када су људи били уједињени идејом борбе за ослобођење. А шта ви хоћете од нас? Бугари су тихи људи – у очима познатог новинара Светослава Терзијева заасјаше искрице ироније.

– Ми смо имали пет стотина година турског јарма. Ми смо се навикли. Онда је дошла Русија и ослободила нас. Касније, ми смо се спетљали са Нијемцима, али они су били лоши савезници. Од њих нас је ослободила Црвена армија. Заједно са њом је дошао Совјетски Савез, који нас је у 90-тим годинама ослободио од себе. Шта је наша будућност? Зашто мислити о томе? Преживјели смо дан до увече, и то није лоше. Бугари су навикли да сједе и чекају када ће их спасити.

Фејсбук репортер