Безбедност

Србин у служби руског цара: Војно-обавештајна делатност у Руској империји

Руски цар Петар I Велики (1672-1725) у војном уставу од 1716. године, по први пут је законски регулисао обавештајну делатност и ставио је под ингеренцију генерал-квартирмејстерске службе.

У исто време, политичком шпијунажом настављају да се баве и царске дипломате из Колегијума иностраних послова. Тај Колегијум је исте те године основао велики број сталних мисија у Западној Европи и државама Истока: у Пољској, Холандији, Шведској, Данској, Аустрији, Енглеској, Венецији, Курландији, немачким кнежевствима Прусији, Мекленбергу, Шаумбергу, као и у Турској и Бухари.

Плашећи се политике суседне Османске империје која је у сваком тренутку могла да крене у поход на Русију, у јесен 1699 године Петар Велики у Истамбул шаље свог изасланика Јемељана Украјинцева. У непријатељском окружењу, Украјинцев се могао ослонити само на помоћ православних хришћана, који су били већина у европском делу царства.

Украјинцеву је не малу помоћ пружио јерусалимски патриарх Доситеј који му је препоручио српског трговца Саву Владиславића-Рагузинског (Јасеник, 1668 – Санкт Петербург, 1738).

1
Сава Владиславић Рагузински

Године 1702. Сава креће у Русију, носећи са собом рад „Проучавање пута Црним морем до Москве“ у којем се детаљно описују луке, гарнизони, њихово наоружање, база флоте и друге информације обавештајног типа. Наследник Јемељјана Украјинцева у Истамбула, Петар Толстој, писао је Петру Великом:

„Сава је човек добар и све време усрдно ради у корист великог господара, и жели да и даље верно служи“.

Вративши се у Истамбул, наставио је обавештајне активности испуњавајући наређења цара. По жељи Петра Великог, 1705. године он доводи у Москву малог Етиопљанина Ибрахима – претка великог руског песника Александра Сергејевича Пушкина.

Сава је дао велики допринос у учвршћивању трговинских и дипломатских веза Русије и Европе. Водио је преговоре са папом о потписивању конкордата између Русије и Ватикана. Рагузински је организовао трговинску мрежу у Турској, Венецији и Француској, која је, у ствари, била прва руска обавештајна мрежа у иностранству.

Осим тога, овај велики Србин је први скренуо пажњу руског двора на Балкан. Од тог времена, Русија почиње активније да се бави питањем православних народа у Османској империји. За време руско-турског рата (1710-1713), Рагузински узима учешће у Прутском походу 1711. године. Руски цар прихвата Савину идеју да се позову хришћани на Балкану да подрже Русију у рату против Турске. Рагузински постаје саветник главнокомандујућег руске војске грофа Шереметјева за балканска питања. Он је одржавао контакте са српским граничарима у Аустријској монархији, који су изразили спремност да пређу у руску војску, као и са Михаилом Милорадовићем који је предводио антиосмански покрет на југозападу Балкана. Посредством Саве, Петар Велики успоставља тајну везу са господаром Молдавије Дмитријем Кантемиром. Молдавија и Влашка су показују жељу за савезом са Русијом.

Настанивши се коначно у Русији, Сава постаје тајни саветник Петра Великог. По наредби цара, он преводи 1722. године књигу Мавра Орбинија „Словенско царство“ на руски језик. На његову иницијативу у Русији почиње ковање бакарног новца. Он постаје и главни снабдевач ковнице бакром. Треба напоменути и његово учешће у руској делегацији у Кини, која је 1727. године регулисала трговинске односе и погранична питања измеђе Русије и Кине. Године 1727, Сава оснива у Бурјатији град, назвавши га по имену највећег српског светитеља Светог Саве – Троицкосавск (данас Кјахта).

Сава Владисавић Рагузински је умро 17. јуна 1738. године у Санкт Петербургу. Сахрањен је у крипти Благовештенске цркве.

Милена Цмиљанић,

 

Извор: Глас Русије

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!