Представник Шер фондације Владан Јолер изјавио је да постоје индиције да је Србија увезла одређене софтвере за масовно надгледање интернета. Он је у Новом Саду на трибини о цензури и аутоцензури у медијима рекао да се до тих сазнања дошло на основу истраживања Ситизенс лаба (Цитизенс Лаб) и података објављених на Викиликсу.
“Употреба оваквих система за надгледање је велика опасност по приватност корисника интернета и рад независних истраживачких медија”, казао је Јолер.
Према његовим речима, Србија мора донети законе који су прилагођени дигиталном добу, како би се постојећи “хаос умирио”. Јолер је оценио је да је новинарима у Србији потребна обука за стандарде безбедности на интернету.
“Не тиче нас се шта мисли Вучић о било чему”
Бранко Чечен из Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) рекао је да је ЦИНС невладина организација која се финаснира из донација а не из маркетиншких и комерцијалних прихода, тако да их се “савршено не тиче шта Александар Вучић мисли о овоме или о ономе”.
“Ми нудимо текстове националним медијима, али они то одбијају јер они то не смеју да објаве, пошто су под контролом оних који им плаћају рекламе. А ако ни на интернету не будемо могли објављивати наше истраживачке приче, онда наш посао потпуно губи смисао”, рекао је Чечен.
Он је навео да је ЦИНС повремено изложен притисцима и претњама.
“То су притисци преко адвоката појединих политичара, а понекад нас и неке наше угледне колеге наводно добронамерно саветују да скинемо неку причу. Али понекад нам неки непознати људи пусте и разговор који сте водили са супругом у сопственом стану, или нам поручују да знамо где излазимо”, навео је Чечен.
Он је оценио да већина медија у Србији није спремна да ризикује свој опстанак због истраживачких прича, јер постоји финансијска контрола над медијима.
“Аутоцензура је последица, узрочник болести је амалгам тајних служби, тајкуна и политичара”, оценио је Чечен.
Цензура вести о ћерки гувернерке Табаковић
Говорећи о случају са цензуром вести о ћерки гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, након чега су хаковани поједини сајтови који су ту вест објавили, а међу њима и ЦИНС-ов, Чечен је рекао да је хаковање њиховог сајта “аутогол, јер би та прича свакако за неколико дана нестала из јавности”.
“Наш сајт након тога никада није био посећенији, никад није био шерованији. Људи су направили од тога причу од националног значаја. Покушали су из бацача да убију муву, мува је одлетела и постала је слон”, рекао је Чечен.
Смиљана Милинков, представница Суда части Независног друштва новинара Војводине је оценила да је политичарима потребан макар минимум медијске писмености.
“Новинари и медији нису маркетиншке агенције и портпароли, а политичари су јавне личности и морају се навићи на то да су под лупом јавности”, поручила је Смиљана Милинков.
Слобода говора на интернету глобални проблем
На трибини је говорила и представница Медијског одељења Мисије ОЕБС-а у Србији Сања Станковић, која је казала је да је борба за слободу говора на интернету глобални проблем.
БЕТА
