КАМАТЕ и на девизну и на динарску штедњу су све ниже. А нови пад креће већ од Нове године. Тако ће се просечна камата на најчешће орочене улоге на 12 месеци кретати од 2,30 до 2,55 одсто. Банкари тврде да ценом новца морају да се што више приближе колегама у региону да би, наводно, кредити били приступачнији. Али ту нема много логике, јер су код нас камате на зајмове како у еврима, тако и у динарима, једнако високе. Цена готовинског кредита у еврима је од 14 до 28 одсто годишње, а клијенту се даје принос од штедње, у истом периоду, од два до 2,90 одсто!
Главни разлог за троструко ниже камате на депозите у односу на 2010. и 2011. годину је, како се незванично може чути у банкарским круговима, то што имају и превише депозита које немају где да пласирају. С друге стране, грађани због лошег стандарда све мање штеде. Тако је прошле године штедња порасла за око 400 милиона евра, што је дупло мање него пре три године.
– Почев од Светског дана штедње, последњег дана октобра, као и у току новембра ове године, у Месецу штедње, банке су прикупиле 7,9 милиона евра и динарске штедње у износу од 7,1 милијарду динара – наводе у Народној банци Србије. – С обзиром на знатан раст динарске и благи раст девизне штедње, може да се закључи да су штедише препознале већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу.
Раст динарске штедње, како истичу у централној банци, као извора финансирања банака у домаћој валути, један је од основних предуслова за одобравање кредита у динарима под повољнијим условима за клијенте. Такође, повећање динарске штедње може имати позитивне ефекте и са становишта стратегије динаризације Народне банке Србије и подизања нивоа ефикасности мера монетарне политике.
Камате на штедњу у Србији, међутим, ове године су на историјском минимуму и износе на евре од 0,30 одсто за улоге по виђењу до четири одсто на максимално орочење од 36 месеци. Грађани према подацима НБС најчешће своје депозите полажу на шест и 12 месеци, а на овај рок камата су 2,80 до 3,50 одсто. То је и даље највећи принос у региону, али у односу на претходне године, у нашој земљи су дупло мање.
На нижим каматама инсистира и централна банка, која захтева да се сведу на ниво који неће да угрожава финансијску стабилност. Такође, и банкари који кажу да им више није потребно девиза и динара, јер ни садашњих 8,4 милијарде евра штедње немају коме да пласирају.
– Реално је очекивати да се тренд снижавања каматних стопа на орочене депозите настави и у наредној години – каже Дејан Вучинић, директор Дирекције за рад са становништвом Сосијете женерал банке. – Важно је нагласити да банке омогућавају чување новца уз максималну сигурност за депоненте, а тек као додатну стимулацију штедиша нуде различите производе и каматну стопу која доноси принос на депозите.
Сосијете женерал банка, како кажу, умереном политиком каматних стопа ће и у наредној години доприносити стабилности финансијског сектора, што је у складу и са препорукама Народне банке Србије.
– Еуробанка води одговорну политику каматних стопа, имајући у виду најбољи интерес клијената, али и стабилност целокупног финансијског система. У целој 2013. години био је присутан тренд опадања каматних стопа, тако да очекујемо да ће се тај тренд наставити и у наредној години – истиче Горан Томић, заменик директора Сектора пословне мреже Еуробанке.
ПРИПИСАНЕ КАМАТЕ
ПРЕМА речима Бранка Живановића, професора на Београдској банкарској академији, треба очекивати да ће доћи и до благог пораста штедње, што је резултат, пре свега, приписа камата из претходног периода, када су оне биле на завидно високом нивоу и нешто мањег прилива нових депозита. Камате на депозите су још увек изнад оних у региону, али не толико да би значајније скренуле пажњу правих странаца на наше штедно тржиште.
Новости
