Недавно срамно признање шефа дипломатије Ивана Мркића да држава нема добре кандидате за амбасадоре у најмоћнијим светским центрима, потврдило је дугогодишњи хаос у српској дипломатији. Србија, не само да је у нову 2014. ушла без дипломатских представника у САД, Немачкој и Кини, већ ће, према свему судећи са тим кључним празним фотељама, 21. јануара почети преговоре о приступању Европској унији.
Колика је неозбиљност врха државе о овом важном питању говоре и Мркићеви контрадикторни јавни наступи. Док се пре непуна два месеца јадао како Србија нема људе за дипломате у тим кључним светским престоницама, у првим данима Нове је потпуно обрнуо причу тврдњом да има квалитетне кадрове.
– Постоји неколико предлога и о томе ће се одлучивати највероватније у другој половини јануара – лежерно је најавио иако у неким земљама Србија ушла и у другу годину без амбасадора.
Мркић изјавама за јавност, према речима бившег амбасадора Србије у Француској Предрага Симића, показује да се као каријерни дипломата и извршилац држи по страни од политичких одлука.
– Председник Србије, премијер Ивица Дачић и вицепремијер Александар Вучић су поставили кога су хтели на амбасадорска места, а то је Николић и показао шаљући брзопотезно Славенка Терзића у Москву, Вучић Огњена Прибићевића у Лондон, док је Дачић неке своје људе склањао из Београда у дипломатске мисије – појашњава за “Вести” Симић и истиче да је кључ одлука у дипломатији да се сложи поменута тројка у државном врху.
Београд је без представника у Берлину, као незваничном епицентру ЕУ још од 16. јула прошле године када је председник Републике Томислав Николић опозвао Иву Висковића. Током лета је као нови амбасадор помињан Зоран Јеремић, али се крајем септембра чуло да Немци нису вољни да на том месту виде дипломату који је представљао режим Слободана Милошевића у њиховој земљи. Место у Вашингтону је празно од опозива Владимира Петровића 8. новембра.
Устаљена пракса дипломатске службе је да се на одлуку о новом представнику Србије у САД чека највише два месеца, па Србија за поштовање тог неписаног правила има још свега неколико дана. Најгори је случај са Пекингом где Београд амбасадора нема више од годину дана, односно 11. децембра 2012. када је опозван Миомир Удовички.
Кривци у врху
Предраг Симић уз опаску да је пет предлога за амбасадоре Србије оспорено, оцењује да је вероватније да државни врх нема кадрове које би послао у кључне светске престонице, него да за та именовања није заинтересован. Живадин Јовановић сматра погрешним критику свалити само на Мркића, јер одлука је за слање амбасадора у стратешки важне престонице на председнику Србије и Влади, па је на њима и одговорност. Он истиче штетност тог понашања на примеру Немачке која је стратешки партнер Србије у трговинској размени и великог инвеститора у Србију.
Брука са агреманима
Прошлог лета се незванично говоркало да ће у фотељу у Кини засести министар рударства и пријатељ председника Републике Милан Бачевић, али је он одбио да напусти Владу. Чуло се да је председников саветник Оливер Антић формално кандидован за амбасадора у САД, односно као наследник Владимира Петровића за кога је удата његова ћерка, али је Бела кућа то наводно одбила због Антићеве политичке прошлости. За одлазак у САД био је медијски “виђен” каријерни дипломата Горан Алексић, сестрић Титове удовице Јованке Броз, а кружи и прича да је Александру Вучићу из САД сугерисано да би био погодан Иван Вејвода, некадашњи саветник премијера Зорана Ђинђића.
Занимљиво је и да Мркић не сматра да празне дипломатске столице могу да наштете угледу земље, већ да би то, каже, могли медији спекулацијама о овој теми.
Да је Србија због неозбиљног односа према дипломатији на штети и губитку, указује бивши министар иностраних послова Живадин Јовановић.
– У амбасади издржавамо администрацију и техничка средства, а ако нема амбасадора, представништво не ради ни приближно пуним капацитетом и не обавља важне задатке. То носи последице, јер само амбасадор ако треба може да отвори врата владе земље домаћина – указује он за “Вести”.
Велика сеча
У Србију је током претходних нешто више од годину дана у Србију враћено 30-ак од 73 амбасадора. У Министарству спољних послова су објаснили да је више од две трећине враћених одслужило пун мандат од четири године, а десетак је опозвано пошто су њихови шефови у Министарству оценили да нису добро радили. Неколико опозваних амбасадора је тврдило да је реч о политичким сменама.
Вести
