Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић не крије разочараност правосудним реформама актуелне власти која, како каже, као и претходна, наставља да врши политички утицај на судство. У интервјуу за “Вести” она понавља да је бивша власт знатно утицала на правосуђе, али додаје да се таквог утицаја није одрекла ни садашња.
На основу чега то закључујете?
– На основу усвојених закона и Стратегије реформе правосуђа којима је трасирано неколико битних, а мање уочљивих начина за политичке утицаје на правосуђе. У реформи правосуђа имали су чист пенал, а промашили читав гол.
Шта је све промашено?
– Нажалост, пропуштена је прилика да одговарају кривци за крах реформе правосуђа. Тиме је послата порука да се свака кривица опрашта, ако сте послушни. Страх судија је још већи, политички притисци настављени, а могућности утицаја извршне власти на правосуђе не само да нису искључене, већ су додате и нове. Судије се и даље бирају произвољно, па се у више судове бирају они који су тек 2010. први пут изабрани, а одлични стручњаци са судијским стажом од 15 година и дуже, остају у запећку, јер немају политичку везу.
Како је пропуштена прилика да се казне они који су криви за пропаст реформе започете 2009?
– Власт је имала широк консензус за реформу правосуђа и ентузијазам и помоћ струковних удружења, али су прешли преко захтева да се обезбеде законски услови да за крах реформе одговарају и претходни и садашњи чланови Врховног савета судства и Државног већа тужилаца, одакле се морало кренути, а на шта су указали и експерти ЕУ. Не само струковна удружења него и већина судова и тужилаштава, у анкети Министарства правде марта 2013. изјаснила су се за њихову одговорност, али су у Министарству коментарисали да судије и тужиоци нису разумели питање, и с тим се стало.
Зашто сте незадовољни начином избора судија?
– Правосудна академија, практично постаје услов за избор судија. Она је под јаким је утицајем извршне власти, јер супротно стандардима трећину чланова Управног одбора бира Влада, а УО академије бира Програмски савет који опет бира комисију за избор судија.
Значи, ништа од независности?
– Пошто ће сви који заврше Академију бити изабрани, значи да они који примају полазнике одлучују ко ће бити судија. То је савршен, невидљив начин утицаја на избор судија које ће на свом примеру схватити где је права власт и да је независност идеал до којег води ризичан, дуг и неизвестан пут.
Оптерећени предметима
– На крају 2012. у истрази у основним судовима судије имале више 700 предмета у Првом основном суду у Београду, више од 900 у Сремској Митровици, а у Другом основном по судији је остало више од 1.600. У грађанском одељењу Вишег суда у Београду по судији је било више од 900 у раду, док је у истрази у основним судовима било десет предмета по судији у Ужицу, седам у Пожаревцу и Врању или четири у Неготину. Нису судије криве, већ неки судови имају већи прилив, а неки мањи.
Није све црно
– Има и неких позитивних промена. Добро је што је направљена нова мрежа судова, јер ће она грађанима омогућити да лакше остваре правну заштиту и растеретиће апелационе судове у кривичној материји поверавањем “мале апелације” вишим судовима. Позитивно је и продужавање рока застарелости за дисциплински прекршај, као и враћање нереизабраних судија и тужилаца.
Вести
