БЕОГРАД – Економска криза одразила се на промену нето позиције свих сектора према банкама у Србији и иностранству у правцу већег нето задуживања државе, благог смањења нето дуга привреде и повећања нето штедње становништва, која у знатној мери компензује веће нето задуживање државе, објављено је у Извештају Народне банке Србије о инФлацији.
Истовремено је дошло и до измене валутне структуре нето дуга државе и привреде, тако што је повећано учешће нето дуга деноминованог у динарима. Код сектора становништва валутна структура нето штедње није претрпела веће измене.
Од избијања економске кризе 2008. године држава је знатно повећала нето обавезе према банкама – крајем трећег квартала 2011. нето обавезе државе према банкама у Србији и иностранству износиле су 307 милијарди динара, или око девет одсто бруто домаћег производа (БДП), од чега се 186,5 милијарди односи на банке у Србији.
Привреда је пак, након привременог повећања, смањила нето задуженост према домаћим и страним банкама. Од трећег квартала 2010. године сектор привреде се континуирано раздужује – крајем трећег тромесечја 2011. године нето обавезе
привреде износиле су 1.105,6 милијарди динара, или око 34 одсто БДП-а, од чега се 666 милијарди односи на банке у Србији.
С друге стране, нето потраживања становништва од банака у Србији су у овом периоду знатно порасла, тако да су на крају трећег квартала износила 235,2 милијарде динара, око седам одсто БДП-а.
Због дужничке и банкарске кризе у зони евра смањене су и обавезе сектора привреде и државе према банкама у иностранству – са 688,7 милијарди динара (око 25 одсто БДП-а) на крају другог квартала 2010. године на 560,1 милијарди (око 17 одсто БДП-а) на крају трећег квартала 2011. Tо смањење је већим делом компензовано додатним задуживањем код домаћих банака.
Од последњег тромесечја 2008. године до краја трећег тромесечја 2011. дугорочне нето обавезе сва три сектора заједно према домаћим банкама су расле и крајем трећег квартала 2011. године су износиле око 31 одсто БДП-а. Краткорочно, сектори заједно нето потражују од домаћих банака. Од последњег тромесечја 2008. године до краја 2010. њихова краткорочна нето потраживања су се смањивала.
Међутим, током 2011. године дошло је до раста тих потраживања сва три сектора према домаћим банкама, која су на крају трећег квартала 2011. износила око 12 одсто БДП-а.
Валутна структура нето позиције свих сектора у посматраном периоду изменила се у правцу повећања удела нето дуга деноминованог у динарима.
Највећи део укупних нето обавеза свих сектора према банкама у Србији чине динарске нето обавезе – око 56 одсто, следе нето обавезе деноминоване и индексиране у еврима – око 26 одсто, и у швајцарским Францима – око 18 одсто. Претежни део нето дуга привреде према банкама у Србији деноминован је или индексиран у еврима и чини око 77 одсто укупних нето обавеза.
Следе нето обавезе у динарима и у швајцарским Францима.
Нето обавезе државе према домаћим банкама су највећим делом динарске, око 61 одсто, с тенденцијом раста, а евро и евроиндексиране нето обавезе су око 38 одсто укупних нето обавеза.
Сектор становништва и даље своју позитивну Финансијску позицију заснива углавном на страној валути и крајем трећег квартала 2011. године је од домаћих банака нето потраживао евре – око 96 одсто укупних нето потраживања, и доларе, око четири одсто укупних нето потраживања, а банкама нето дуговао динаре и швајцарске Франке.
Танјуг
