Писмо српског пољопривредника Гламочићу и Дачићу

Поштовани господине Министре,

Ја Вам пишем из Јаше Томић, општина Сечањ. Моја петочлана породица и ја живимо искључиво од ратарства и других примања немамо. Покушавамо да се са сваком долазећом годином прилагодимо новим условима и захтевима које нам поставља Мин. Пољопривреде, Пореска управа, Социјално….деси се да и задње динаре из куће дамо да платимо порез и ПИО. Верујте да је јако тешко преживети, а камо ли напредовати. Долазе на наплату накнаде за одводњавање, а канала нема у близини ни на 500м док доста њива лежи под водом. Па ето и то платимо да што се каже дуга нигде немамо. Предпрошле године покрали нас складиштари (Транспетрол Сечањ), прошле године мали род због суше и наравно мизерна цена због афлатоксина (чиста политика) и ето ове године нас уништише монополисти са ценом сунцокрета.

Субвенције од 6000рсд/ха директних давања, ма колико мале и не конкурентне са субвенцијама у окружењу, опет су нам нешто значиле. Наравно стигле су касно али су бар покриле камате за које смо се задужили да би купили репроматеријал за пролеће у недостатку правовременог стизања субвенција. Онда онај други део где смо плаћали пуну цену нафте па нам је враћано 50рсд/литри. Ретко ко је сво право на то искористио јер једноставно нисмо имали пара за куповину. Ми смо фактички финансирали сами себе плаћајући пуну цену и онда чекајући да нам држава врати буквално наше паре. Па сами знате да је акциза без пореза на 1литар нафте око 50рсд.

И ево опет по промени министра опет се најављују нове мере. Место да нам се субвенције повећавају и праве нас конкурентнијим пољопривредницима из ЕУ ми идемо све даље у дубиозу самог опстанка. Када Закон треба да се мења због нас то је немогуће, а када се мења зарад откидања од нас и крпљења рупа у буџету онда је измена могућа.

Пољопривредник