Београд — Процењује се да Србија тренутно има одобрено око три милијарде евра кредита од међународних финансијских институција које не користи и на које плаћа камате.
Према оцени стручњака, разлог томе је што земља није припремљена за наменско, пројектно задуживање.
Ако би се та средства искористила, био би генерисан одређен привредни раст, створена радна места, а изградња инфраструктуре би привукла друге инвестиције, изјавио је недавно стални представник Светске банке у Србији Тони Верхеијен.
Средства која нису повучена највећим делом односе се на изградњу путне и железничке инфраструктуре, и делом на улагања у области енергетике.
Србија је, такође, са Уједињеним Арапским Емиратима договорила две врсте кредита у укупном износу од 200 милиона долара, за наводњавање и опште пројекте у пољопривреди, али према ранијим изјавама из владе, не постоји довољан број пројеката да се та средства искористе у потпуности.
Економиста Милан Ковачевић истакао је у изјави Тањугу да је Србија “увела праксу да је лакше задужити се, него употребити тај новац”.
“Зашто је то тако? Зато што смо неорганизовани. Држава лако улази у кредите, а да би се ти кредити искористили, потребно је да неко други направи пројекте, да експроприше земљиште, да направи тендер, све остало, и то страшно траљаво иде”, рекао је он.
Према речима Ковачевића, догађа се, не само да се узети кредити не користе довољно, већ и да се користе на лош начин.
“Чим ви нисте довољно простудирали идеју и пројекат за који вам треба новац, онда је велика вероватноћа да ћете направити погрешну инвестицију, што ће више коштати”, нагласио је он.
Како је навео Ковачевић, један од најтипичнијих примера за некоришћење кредита јесу државни пројекти у области инфраструктуре, где има више укључених – од различитих министарстава, државних предузећа, извођача, а организација није добра. Истичући да још већи проблем од некоришћења кредита представља убрзани темпо задуживања државе, он је оценио да би требало законом регулисати како се нови кредити могу узимати, за коју сврху се могу употребити и на који начин.
Саветник за инвестиције Махмут Бушатлија навео је у изјави Тањугу да највећи проблем представља неспремност државе да се наменски задужује јер нема пројекте, ни уређену документацију, да би могла одмах по узимању новца да почне реализацију пројеката.
“Углавном је то последица дилетантског или дневно-политичког задуживања… А то што ми плаћамо сада пенале зато што не можемо да реализујемо те кредите, то баш нико није размишљао у време кад су се договарали ти кредити”, нагласио је Бушатлија.
Он је оценио и да је пројектне зајмове од међународних финансијских институција Србија уговарала на непрофесионалан начин.
“Ми са Светском банком, рецимо, и са Европском инвестиционом банаком, чак и са ЕБРД, имамо уговоре о кредитирању пројеката, под условом да ми обезбедимо главне пројекте. То је један апсурд, чак ни афричке земље немају тај услов”.
“Ми се нисмо знали изборити за то, да ако они нама дају кредит, и наша држава гарантује повраћај кредита, да онда они не треба да се мешају у избор извођача, и у то на који начин ћемо ми градити. Уобичајен начин градње инфраструктуре је да паралелно пројектујете са извођењем радова, и пројекат се за завршава оног момента, кад сте ви завршили, уствари, читав посао”, навео је Бушатлија.
Танјуг
