Александар Вучић не престаје да шири лажи, дезинформације и небулозе

Počeću komentar sa osnovnim informacijama o sebi: odrastao sam na selu u Severnoj Bačkoj /na samoj granici Mađarske/, po obrazovanju sam mašinski tehničar i diplomirani ekonomista /EF Beograd/, penziju sam stekao radeći 40 godina u industriji i građevinarstvu, radio sam na svim kontinentima osim Australije. Da bi se Vučićevi snovi ostvarili treba mnogo što šta da se složi u privrednom životu Srbije, a najpre u auto industriji će ga sačekati da se proizvodnja u FAS-a ne može povečavati neograničeno, a ni nevezano za rast ptražnje na svetskom auto tržištu. Po izjavi Antonia Ferare direktora FAS-a u Kragujevcu očekuje se rast tražnje na svetskom tržištu od 1,5 do 2,5 % što i nije impresivno. Uzimajući prednje u obzir izvoz iz FAS-a mogao bi biti povećan za nekoliko desetina miliona evra /to viće ne mogu biti milijarde kao u prošloj godini/. O poljoprivredi bi preneo pisanje današnje Politike u kojoj je u rubrici Pogledi Miodrag K. Skulić objavio članak pod naslovom “Za kamate – godišnji rod pšenice i kukuruza”. Dodajem da su u našoj poljoprivredi uništeni svi veliki poljoprivredni kombinati nabrajam: PIK Sombor, Bečej, Sirmium, Tamiš, APK Bačka Topola itd, itd. Ko će povećati poljoprivrednu proizvodnju: ostarela sela sa prepolovljenim radno sposobnim stanovništvom, zastarela poljoprivredna mehanizacija, iščupani voćnjaci i vinogradi, desetkovani stočni fond, stranci vlasnici poljoprivrednog zemljišta itd. itd? A o Beogradu na vodi mogu izneti samo nekoliko zapažanja pošto sam i sam više desetina godina radio u Energoprojektu i konkretno na izgradnji objekata čija je izgradnja uslov da se omogući izmeštanje Glavne železničke stanice, kompleksa koloseka oko iste i Kalemegdana itd. Gradnju Vračarskih tunela smo počeli još davne 1976 godine, zatim smo gradili Podzemnu žel. stanicu Vukov Spomenik /puštena u saobraćaj 1995 godine/ i odmah zatim smo nastavili gradnju Železničke stanice Beograd Centar u Prokopu koja još uvek nije završena. Da bi se Prokop izgradio u potpunosti i povezao sa gradom sa potrebnim saobraćajnicama biće potrebno nekoliko godina i nekoliko stotina miliona evra. Zatim da bi se mogla izmestiti Glavna žel stanica i koloseci koji ometaju izgradnju “Beograda na vodi” potrebno je izgraditi željezničku obilaznicu oko Beograda i drumsko železnički most preko Dunava kod Vinče, a isto tako i žel. stanicu u Zemunu i depo odnosno radionice za održavanje vagona i žel. vučni sredstava u Zemunu, a bilo je nekad govora i na Karaburmi. Takođe treba izmestiti i sadašnju Beogradsku autobusku stanicu. Za izgradnju svega predhodno pobrojanog treba više stotina miliona evra i više od sedam osam godina projektovanja i gradnje da sada imamo projekte i novac. A tek onda ili paralelno može da se gradi “Beograd na Vodi”. Dobro poznajem sadašnje stanje naše industrije i građevinarstva i slobodno tvrdim da u ovom momentu nemamo kadrova, a ni kapaciteta za tako složene graditeljske poduhvate. S obzirom da sam proveo više godina u radu na izgradnji investicionih objekata u arapskom svetu /navodim 4 godine u KUWAIT-u/ ukazaću svoju ličnu sumnju u naivnost naših političara kada olako obećavaju ulazak arapa u investicije takvog obima u Srbiji. Ne tvrdim da oni neće razmotriti mogućnost njihovog angažovanja u investiranje u Srbiji ali iskustvo me uči da oni znaju biznis i da su oni davno prevladali sve sentimentalnosti kada je biznis u pitanju. Istina je da su oni učili i od naših građevinskih preduzeća kako se radi ali i od svih velikih svetskih graditelja. Naši giganti su nestali: “RAD”, “KOMGRAP”, “Trudbenik”, “Partizanski put”, itd su nestali, a ostali su da tavore poslednji mohihanci kao što je Energoprojekt, Planum, Mostogradnja i još poneki sa desetine hiljada radnika manje nego što su imali u zlatno vreme Srpskog i Jugoslovenskog buma u investicionoj izgradnji u inostranstvu. Sve prednje treba imati u vidu kada naši političari lažu sopstveni narod.