Пројекат Транс-јадрански гасовод (TAP) навршио је 10 годишњицу. Његова изградња још увек није отпочела, али има назнака да би могла да крене наредне, 2015. године. Многе земље ЕУ се надају да овај пројекат, који је изабрао конзорцијум “Шах-Дениз”, неће имати судбину несрећног “Набука” и да ће помоћи да се смањи цена и зависност од руског гаса.
Тако, италијански сајт “Guerra del gas” пише:
– Уколико се он реализује, у држави ће се појавити чвор за дистрибуцију азербејџанског гаса, што ће допринети диверзификацији испорука за индустрију и појединце уз могућност смањења цена, отварања нових радних места у време тешке економске и социјалне кризе.
У 2013. години, председници Црне Горе, Албаније, представници Републике Српске и Федерације БиХ и Хрватске потписали су у Тирани (Албанија) меморандум о сарадњи у изградњи два нова гасовода – ТАР и његовог Јадранско-јонског крака (IAP).
Пројекат ТАР, који је покренула 2003. године швајцарска компанија EGL Group, предвиђа транспорт гаса из Каспијског региона у Европу. Капацитет ТАР-а ће износити 10 милијарди кубних метара годишње, са максимумом у некој далекој перспективи од 20 милијарди кубика. Гасовод ће кренути из Грчке, проћи ће преко територије Албаније и Јадранског мора до Италије. У Италији и Грчкој ће бити повезан са постојећом гасном инфраструктуром.
Неки стручњаци пројекту ТАР дају периферни значај с обзиром да пролази кроз југ Европе и Балкан и не сматрају да ће Азербејџан и ЕУ видети неку велику корист од њега. Таква тврдња се поткрепљује чињеницом, да Албанија троши само 20 милиона кубних метара гаса годишње, Грчка око 4 милијарде, док нпр. Црна Гора, кроз коју ће проћи IAP, још увек нема никакву гасну инфраструктуру. Јадранско-јонски пројекат ће повезати албански град Фери и хрватски Сплит преко територије Црне Горе и БиХ.
Планирано је да кроз ТАР прође гас који ће се добијати из каспијског “Шах-Дениза”. У 2013. години конзорцијум “Шах-Дениз” је изабрао ТАР у својству трасе за поставку свог гаса на европско тржиште. Генерални директор ТАР Кетил Тунгланд сматра да избор има перспективу:
– Избор пројекта ТАР за транспорт азербејџанског гаса у Европу – први је важан корак ка реализацији “Јужног гасног коридора”.
Део тог коридора је био и неостварени “Набуко” и “Транс-каспијски гасовод”, чија судбина је још увек неизвестна. Мали јужноевропски ТАР – најјефтинији је од ова три пројекта. Поред тога, изградња ТАР, према речима премијера Грчке Антониса Самараса, “по први пут омогућава Грчкој да постане не само другоразредни правац, већ земља, кроз коју ће проћи трансевропске мреже.”
С тим у вези, ТАР обећава Атини, која се налази у ужасној економској кризи, 2000 нових радних места и 1,5 милијарди евра инвестиција. Но, опозициона странка СИРИЗА сматра да изградња Транс-јадранског гасовода, уствари, иде на руку САД којима не одговара грчко-руска енергетска сарадња. Према мишљењу те странке, САД су интервенисале у процесу приватизације националне гасне компаније DEPA и њене “кћерке” DESFA за које су заинтересоване руске компаније “Гаспром” и “Негуснефт”, као и азербејџанска државна нафтна омпанија (ГНКАР), грчка М2М (заједничка компанија Mytilineos и Motor Oil) и енергетска компанија GEK Terna.
Сједињене Америчке Државе су посебно заинтересоване за пројекат “Јужни гасни коридор”. То је признао и сам амерички амбасадор у Азербејџану Ричард Морнингстар: “Ми подржавамо Транс-каспијски гасовод и спремни смо све да урадимо за његову реализацију”.
Треба напоменути да ТАР није конкурент руском “Јужном току” на европском гасном тржишту. 10 милијарди кубних метара азербејџанског гаса је само кап у мору у односу на испоруке руског гиганта “Гаспрома”. ТАР може подмирити само 2% европске потрошње – отприлике толико износе потребе Грчке и Италије.
МИлена Цмиљанић,