Бањалука — Са тренутним привредним растом, Србији ће бити потребне 133 године да би достигла развојни ниво земаља ЕУ, показује једно регионално истраживање.

Драго Пупавац и Даница Дракулић, професори економије у Ријеци, односно Суботици, истраживањем, које је објављено у зборнику “Наука, технологија и развој”, дошли су до података да је БиХ за исту ствар са растом од један одсто потребно 157 година, док су Хрватској потребне укупно 64 године, пише бањалучки “Глас Српске”

“Последњих 12 година показало се да је стање свих система – политичког, социјалног, образовног, иновационог – изузетно лоше и стога је потребно напустити досадашњи транзициони пут и пронаћи нови модел”, рекла је Дракулићева.

Иста ситуација је и у осталим земљама западног Балкана, па се и у њима мора тражити начин да се развојни ниво приближи Европи и изађе с периферије, каже она.

Дракулићева сматра да либерализам и неолиберализам у тим земљама нису чак ни заживели, али да се неуспех у транзицији може надокнадити применом искустава земаља које су тај пут прошле успешно.

“Ако наша политичка и интелектуална елита зна шта хоће и ако има дугорочну стратегију која ће водити развоју, могу се избећи слабости које су се показале на примерима других земаља”, каже она, говорећи о БиХ.

Економски аналитичари сматрају да БиХ с привредним растом испод десет одсто не може доћи на економски ниво западних земаља. Они страхују и од тога да ће се због избора политичари још мање бавити економијом и њеним растом.

“Привредни раст у БиХ, који би био мањи од десет одсто, недовољан је да уопште говоримо о могућности да дођемо на економски ниво западних земаља”, истакао је Зоран Павловић, економски аналитичар.

Како каже, БиХ никако да се ослободи међусобних политичких тензија, које одбијају инвеститоре.

“Не можемо очекивати инвеститоре када се зна да је БиХ једина земља у окружењу која је кажњена, у овом случају због неспровођења одлуке ‘Сејдић и Финци’, тиме што су јој ускраћена претприступна средства из фондова ЕУ, која је требало да послуже да буде што више налик земљама из Уније”, прецизира Павловић.

Са друге стране, додаје он, раст који показује БиХ у економском смислу је веома мали и недовољан да би се надокнадили сви губици који су настали због рата.

“Када се узме у обзир да нових инвестција нема, а расте број незапослених, онда смо дефинитивно у ситуацији где је низак ниво економских знања и струке, а висок ниво трошкова администрације, који спутава било какву конструктивну, економску мисао”, каже Павловић.

Един Захировић, пројект менаџер из Центра за развој и подршку Тузла, казао је да је основни разлог успореног економског раста недовољна подршка привредном сектору од стране влада, те неразвијени капацитети малих и средњих предузећа.

“На успорени економски раст утичу и недовољно развијени капацитети пољопривредних задруга, неразвијени капацитети фармера”, прецизирао је Захировић.

Да би се отклониле ове баријере, додаје, потребно је учинити значајне напоре у предстојећем периоду.

“Отклањањем баријера допринели би бржем економском опоравку, а самим тим и убрзали процес придруживања БиХ Европској унији”, нагласио је Захировић.

Танјуг