Турска лира пролази кроз турбулентан период. Још прошле недеље се шеф Централне банке Ердем Башчи залагао да камате за позајмице банкама остану на 4,5 одсто. А лира је и даље слабила. Стога је у уторак камата драстично подигнута на 10 одсто. Дневни листови блиски власи Реџепа Ердогана пишу о „каматном пучу“ и победи „каматног лобија“. Ердогану наиме није драго што камате Централне банке расту баш пред локалне изборе у марту. Страхује се да ће високе камате смањити инвестиције, што ће се на крају осетити и у потрошачкој корпи грађана. Осим тога, турска лира се и даље налази у слободном паду па је питање да ли је потез финансијских власти у Анкари дао икакве резултате.
Заокрет Федералних резерви
Турска није једини модерни „економски тигар“ који је на својој кожи осетио потез Федералних резерви из Вашингтона. Погођене су и друге велике земље у којима је последњих година било исплативо уложити новац – Индија, Бразил, Јужноафричка Република… Све ове државе су профитирале од америчке политике јефтиног новца. Наиме, Федералне резерве су годинама откупљивале огромне количине државних обвезница САД, и спуштале сопствену каматну стопу ка нули. Испрва погодно за инвеститоре, ова политика у једном тренутку доводи до засићења и инвеститори траже државе у којима имају веће изгледе за зараду – рецимо Турска.
Када су патрони америчког новца напустили досадашњу политику – одлучили да купују мање обвезница и подигну камате – новац је моментално почео да се враћа кући. А то за Турску, Индију или Бразил значи одлив капитала. За лиру, рупију и реал то је хорор. Ипак, Холгер Шмидлинг не очекује нешто попут Азијске кризе из 1997. године. Овај главни економиста Беренберг банке каже међутим да ће погођене државе морати да се сударе са великим изазовима. „То за ове земље могу постати озбиљне финансијске кризе. Али не верујем да турбуленције у земаљама у развоју могу имати трајне последице по западни свет“, прогнозира Шмидлинг у разговору за ДW.
Смешно би било приписивати Американцима кривицу за ситуацију у Турској и другим земљама, понављају ових дана познаваоци прилика. Новчана политика САД је сасвим логична – јер Федералне резерве имају да брину о америчкој привреди, а не о турској. Новац је био јефтин управо да би се подстакла коњуктура, објашњава Шмидлинг. „Сада се та политика коригује, опет у сопственом интересу. Федералне резерве раде оно што је исправно – управљају домаћом коњуктуром“, додаје он. Не може се Вашингтону пребацити чињеница да су се поједине земље ослањале на прилив капитала из САД, уместо што су јачале сопствену привреду.
Инвеститори иду на сигурно
Од свог настанка новац се понаша по гвозденом закону који ниједна криза не може да пољуља – он се сели тамо где има највеће изгледа да успе и умножи се. При томе, није кључан само обећани раст капитала, него и сигурност улагања. Тако насупрот безбедном америчком тржишту које опет нуди изглед за обрт стоје тржишта Турске потресене корупцијом, Бразила и Индије у којима нема неопходних реформи, Аргентине која још пати од кризе пезоса или Индонезије која нема индустријску базу да одржи стопу раста. Новац се дакле враћа у САД, али и у Еврозону која делује као да је пребродила најгори период неизвесности.
Осим повећања камата, земљама у развоју остаје мало механизама да спрече одлив капитала. Прошле су године привредног чуда на Босфору, уверен је Синан Улген из истанбулског труста мозгова ЕДАМ. „Пропуштена је прилика да се структурним реформама, повећањем продуктивности и бољим образовањем поставе бољи основи за здраву привреду“, наводи Улген за ДW. Такве реформе ионако су увек дугорочне и биле би потребне године да покажу своје дејство. „Сада је касно“, констатује турски стручњак разочарано. „Добра вемена су прошла.“
Турски премијер Ердоган нема намеру да гледа одлазак новца скрштених руку. Већ мора да се помири са чињеницом да ће прокламовани раст привреде од четири одсто у 2014. остати само пуки сан. Медији преносе да Ердоган има план Б за случај да подизање камата не успори пропадање лире и економије – спекулише се да би влада могла да замрзне сав капитал у држави како би спречила његов одлив. „То би само донело још више штете“, каже за ДW Емре Деливели, економски колумниста листа Хуријет. „Онда би у будућности сваки инвеститор двапут размислио пре него што уложи новац у Турској.“
Аутор: Н. Рујевић / Ш. Зајберт / Х. Беме
Одг. уредник: Јаков Леон
Дојче Веле
