02.03.2012. – “Институције локалне самоуправе: школе, болнице и поште треба да пређу под контролу самопроглашених власти Косова”
Шефови држава и влада на самиту ЕУ у Бриселу пружили су Србији статус кандидата за ступање у ЕУ.
Истина, нико од евроских политичара не жури да се одређено изјасни поводом датума почетка преговора о придруживању. Уз то, уочи самита ЕУ министар иностраних послова Шведске карл Билт није могао да одговори на питање спрских медија да ли ће бити услоз за одређење датума почетка преговора укидање установа Републике Србије на северу Косова.
Зато председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије Ласко Варга већ зна одговор:
Из његових речи следи да је затварање институција локалне самоуправе, школа, болница, пошта – неизбежно. Тачније, у принципу, оне треба да пређу под контролу самопроглашених власти Косова.
Шта може да значи у пракси таква „реформа“, објаснићемо на једном примеру. У косовском селу Гораждевац 2003. године албански терористи су пуцали на српску децу која су се купала у реци. Једну од рањених девојчица одвезли су у болницу у албански град Пећ, где су локални доктори ставили на отворену рану гипс.
Између осталог, тешко да Ласло Варга размишља до каквих последица може да доведе предаја судбине Срба на Косову у руке Приштине. За њега је много важније што Србија може да одложи признање Косова најкасније до потписивања уговора о придруживању ЕУ.
Главна препрека на путу Србије у ЕУ биће управо ситуација у тој покрајини, на чију интеграцију у својству самосталне државе је усмерен Брисел – објаснио је у интервјуу за Глас Русије српски политиколог Милош Кнежевић.
[audio:http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2012/03/Knezevic.mp3|titles=Knezevic]
Зато није сасвим јасно зашто председник Србије Борис Тадић сматра јучерашњу одлуку ЕУ потврдом да је стратегија Београда „и Европа, и Косово“ прошла међународни тест.
Уопштено говорећи, да је јуче у Србији одржан поштен референдум о ступању у ЕУ, његови резултати могли би да зачуде Бориса Тадића.
Како су показала недавна социолошка истраживања, 71% грађана Србије негативно се односи према делатности Међународног трибунала за бившу Југославију. Сарадња са којим је, да подсетимо, била један од услова да Брисел уопште почне да разматра европске тежње Београда озбиљно. Занимљиве податке навео је и лидер Српске напредне странке Томислав Николић у интервјуу за руску новинску агенцију Регнум: ако је 2008. године 65% становника Србије било оптимистички расположено према Европи, до 2010. њихов број је нагло пао – до 43%. И, коначно Српска радикална странка за неколико недеља сакупила је у петицији против ступања у ЕУ више од 200 хиљада потписа.
Стручњаци сматрају да је за ступање у ЕУ Србији потребно 5-10 година. А грађани уморни од бескрајних услова и сигнала из Брисела „спасавају“ се иронијом. Да цитирамо писмо једног од српских слушалаца Гласа Русије: Наравно, после преговора постаћемо пуноправни чланови ЕУ око 2145. године!
