ПОЛИЦИЈСКИ извештај о малверзацијама, али и одговорнима за суноврат „Галенике“, који је поднет Тужилаштву за организовани криминал, показује све бешчашће черупања некада највећег српског фармацеутског гиганта. Доказима је поткрепљено како је „Велефарм“ са 102 безвредне менице „платио“ лекове и друге фармацеутске производе у износу од најмање 7,7 милијарди динара, односно 77 милиона евра и сав новац од продатих производа задржао за себе.
Обухваћен је период од новембра 2008. до 31. децембра 2012. године. Упркос томе што „Велефарм“ у том тренутку већ дугује „Галеници“ око 2,5 милијарди динара, 8. јануара 2009. године склапају нови уговор о набавци лекова и фармацеутских производа у износу од седам милиона динара.
Већ почетком фебруара исте године, потписује се уговор „тежак“ чак 2,2 милијарде динара, а месец и по дана касније још један по коме се „Галеника“ обавезује да испоручи додатну робу у вредности од 21 милион динара.
„Галеника“, из приложених материјалних доказа се види, све време испоручује лекове, иако „Велефарм“ за преузету робу није платио ни динар. Када се почетком 2010. са Вучићевићевом фирмом склапа уговор за испоруку лекова и осталих производа у тој години, „Велефарм“ већ дугује 5,9 милијарди динара.
Полиција сумњичи Бацковића да је по његовом налогу Огњановић склапао ове штетне уговоре са Вучићевићевим холдингом. Као залог плаћања „Велефарм“ је давао менице, чији су рокови доспећа за наплату (уз сагласност надлежних у „Галеници“), померани све до тренутка док рачуни поменутог холдинга нису блокирани. Чак и тада је „Галеника“ настављала да испоручује лекове.
И не само то. Банке се на основу меница намирују са „Галеникиног“ рачуна, јер су „Велефармов“ и рачуни његових повезаних фирми у блокади. Тако да Вучићевићева фирма „сиса“ ову фармацеутску компанију по два основа – узима лекове, даје безвредне менице, које банке наплаћују опет од „Галенике“ као регресног дужника, све са каматама и банкарским услугама.
Поред тога, „Галеника“, као солидарни дужник (одговара целокупном својом имовином), по уговору склопљеном 13. октобра 2010. године, отплаћује и кредит од 2,2 милиона евра са каматама, које је „Велефарм“ узео од Уникредит банке. Полиција сумња да је Огњановић то потписао по налогу Бацковића, иако су обојица тада знали да Вучићевићев холдинг већ дугује компанији на чијем су челу – шест милијарди динара.
„Галеника“ је за додатних 947 милиона динара оштећена и по основу склапања споразума о мораторијуму, 10. фебруара 2011. године. Опет је реч о меницама, а у том тренутку дуг Вучићевићевих фирми према овој компанији већ се попео на 6,9 милијарди динара. Лекове и другу робу коју је узео од „Галенике“ Вучићевићев холдинг је уредно препродао, наплатио и новац задржао.
На листи осумњичених је и Радослав Секулић, власник компаније „Хабит фарм“ из Ивањице. Он се терети да је са Вучићевићем починио кривично дело злоупотребе у саизвршилаштву од 11. јула 2012. до краја исте године. Сумња се да је Вучићевић дао налог да се око 945 милиона динара са рачуна „Велефарм холдинга“ (то је био кредит узет од АИК банке) пребаци на рачун „Хабит фарма“ на основу уговора о позајмици.
Сумња се да је за враћање кредита „АИК“ Вучићевићев холдинг узео два зајма код Агробанке, који су намирени крајем јуна 2009. новцем за који се сумња да је прибављен производима купљеним од „Галенике“, као и од кредита Привредне банке.
Овим финансијским „слалом“ трансакцијама черупања „Галенике“ придодат је и случај фирме „Медитек“ из Ниша. Вучићевић је осумњичен и да је Мирославу Јанковићу, директору нишке фирме, од јуна 2008. до краја децембра 2012. године омогућио да „заради“ 232,2 милиона динара, опет на штету „Галенике“.
Полиција је „чешљајући“ папире дошла до доказа да је Вучићевић дао налог да се поменути новац на основу уговора о зајму пребаци са рачуна „Велефарма“ на рачун „Медитека“. Јер, Вучићевићев холдинг је од нишке фирме преузео враћање кредита узетог од Универзал банке. Као гаранцију „Велефарм“ је доставио доказе о потраживању од продаје лекова и робе узете од „Галенике“.
Е, сад је питање где је завршило ових скоро осам милијарди, као и оних 900 милиона динара за које су подигнуте оптужнице. Ко је на „Галеници“ највише зарадио питање је на које ће истражни органи морати да дају одговоре. Јер, ако неко из таквог фармацеутског гиганта „исиса“ више од 100 милиона евра и доведе га на руб пропасти, морао би за то и да одговара. На потезу је Тужилаштво за организовани криминал.
ИСТРАГА И ОПТУЖНИЦА
ИСТРАГА у случају „Галеника“ отпочета је средином маја прошле године, кад је ухапшено осам особа. До тог момента било је утврђено да је „Галеници“ нанета штета за најмање 12 милиона евра, али како је истрага текла, тако је расла и цифра и број осумњичених. Шест месеци касније, Тужилаштво за организовани криминал је подигло оптужницу против десет особа, којима се на терет ставља злоупотреба „тешка“ више од 900 милиона динара.
Тужилаштво тврди да је малверзацијама приликом продаје лекова предузећу „Фармтрејд“ са Маршалских Острва прибављена противправна имовинска корист од 4,9 милиона евра, а привредним друштва „Фарманари“ доо из Новог Сада, „Унихемком фарм“ из Подгорице и „Унихемком фарм“ из Брчког у износу од 80.249.904.962 динара. Поред тога, противправна имовинска корист од 140 милиона динара, како се тврди, прибављена је занатској радњи и уметничкој ливници „Јеремић“ из Врчина, а занатској радњи „Павловић“ 4,2 милиона динара.
Новости
kasd ce koferas doci na red