Оно што је у Београду 2000. био „Отпор“, то је сада код босанских муслимана „Удар“

Нова окупљања у Сарајеву, Тузли, Мостару, Бугојну… Комшић и Кебо на време напустили зграду председништва БиХ
Политиколог Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4, „духом Дејтона“… ништа се оданде неће „прелити“ у Српску

По његовој процени, политичку позадину открива и наступ реиса Хусније Кавазовића који је, усред протеста, за медије рекао да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. А „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, док демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ – па ћемо поново!“

Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења, наглашава Кецмановић

ДИРИГЕНТИ бошњачког зимског „пролећа“ нису задовољни. Полупали су неколико градова у Федерацији БиХ, растерали неколико чиновника са титулама министара и премијера, а Република Српска – планирана главна жртва – и даље мирна. Зато се лупање наставља.

У свим већим градовима ФБиХ и данас се настављају „протести грађана незадовољних економско-социјалном ситуацијом и радом надлежних институција“.

Ново окупљање у Сарајеву организује неформална група грађана, а, након што су на слободу пуштени притворени демонстранти, нови захтев је – оставка Владе Федерације БиХ.

Зграда Председништва БиХ у Сарајеву евакуисана је у 11.30, а заједно са службеницима објекат су напустили и председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић и потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо.

Креатори фејсбук странице „Мирни протести Мостар“ најавили су нови протест на Шпанском тргу у Мостару.

Окупљање је почело и испред зграде општине Бугојно.

Демонстранти су поново на улицама и у Тузли и другим градовима Тузланског кантона.

А ево како на узаврелу бошњачку сцену и инспираторе у позадини – и њихове скривене циљеве и намере – гледа политиколог Ненад Кецмановић.

Организатори протеста у Федерацији БиХ желе да на улици сруше власт која има изборни легитимитет и доведу гарнитуру која би била по мери спољних сценариста и режисера – оценио је Кецмановић у интервјуу Срни и нагласио да је пропао покушај да се нереди „прелију“ у Републику Српску и хрватске дијелове Федерације.

Сценарио је увек исти – екипа младих људи из невладиног сектора покрене бунт, а повод треба да буде неполитички да би привукао што већи број људи, без обзира на националне, социјалне, страначке, генерацијске и друге поделе.

Оно што је у Београду 2000. године био „Отпор“, касније у Украјини – „Пора“, то је сада у Федерацији БиХ – „Удар“, појашњава Кецмановић.

Он истиче да се, према том сценарију, протест изводи у престоници са милионским становништвом, међутим, једнонационално Сарајево више од пола популације БиХ не доживљава тако и зато није „упалио“ ни прошлогодишњи покушај да се протест повдом ЈМБГ прошири на Републику Српску и хрватске кантоне.

Зато се сада покушало на више кантоналних центара истовремено – у Тузли, Зеници, Мостару и Сарајеву, али је опет све остало у границама бошњачког дела Федерације БиХ. Нагли, истовремени прекид у свим жариштима указује само на то да је све координисано, прецизира Кецмановић.

Истиче да је највећа грешка оних који су организовали протесте – очекивање да се немири прелију у Републику Српску, односно да социјално-класно јединство надвлада етничко-ентитетску подељеност и напомиње да је сличних покушаја било и раније, те да економија заиста ужива примат, али само под условом да се људи осећају безбедно.

„Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4, духом Дејтона… ништа се оданде неће прелити у Српску“, оцењује професор Кецмановић.

Као пример политичке позадине наводи реиса Хуснију Кавазовића који, усред протеста, за медије каже да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, а демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ – па ћемо поново!“.

Фахрудин Радончић, као водећи бошњачки тајкун, безрезервно подржава сиромашне, а као министар безбедности БиХ чека да изгоре два спрата у згради Председништва БиХ да би полиција прешла у акцију?! Очигледно је стрпљиво чекао да компањони социјални бунт преусмере на национално-политички терен, наглашава Кецмановић.

Кецмановић упозорава да је све могло да буде и горе да је окупљање достигло критичну масу – да је неколико десетина хиљада Бошњака кренуло на ентитетске границе око Сарајева, надомак Тузле, Зенице и Мостара, све би, можда, завршило у грађанском рату.

Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења. Коначно, централизацију БиХ хоће и једни и други, наводи Кецмановић.

Према његовим речима, Република Српска је и овог пута показала да је бољи и стабилнији део БиХ, док се Федерација БиХ од прошлих избора, 2010. године, налази у хаосу безвлашћа, које три и по године производи Златко Лагумџија уз свесрдну подршку високог представника Валентина Инцка и бившег амбасадора САД у БиХ Патрика Муна.

Кецмановић процењује да Златко Лагумџија није успео да изведе пројекат којим би, постизборним акробацијама, најпре избацио из игре ХДЗ, а у другом кораку и СНСД, па се сада као „фаворит“ намеће Фахрудин Радончић, који је подржао демонстранте док нису претерали, а онда их је одлучно растерао сузавцем.

Највеће шансе за новог сарајевског лидера има Жељко Комшић, који постаје идол осиромашених маса, па споља рачунају да би могао све да их окупи, без обзира на нацију и ентитет. Могућ је чак и бизарни савез Фахрудина Радончића и Жељка Комшића, тајкуна и наводног комунисте, указао је Кецмановић у интервјуу Срни.

Он сматра да је позив првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића председнику Српске Милораду Додику и лидеру СДС-а Младену Босићу на састанак – врло ефектан потез којим се Вучић представља као свесрпски лидер из матице.

„Брине да се немири не пренесу из Федерције БиХ у Српску, окупља власт и опозицију из Бањалуке, придобија гласове бирача пореклом из БиХ. С друге стране, Додик добија подршку власти у Србији, а Босић на важности“, закључује Кецмановић.

Факти