УНИВЕРЗАЛНИ модел на основу којег би, према најавама Републичког фонда здравственог осигурања, од средине године требало да се прописују лекови, у фази је израде, али се лекари већ масовно буне против – лечења по шаблону. Немају они ништа против тзв. фармакотерапијских протокола, какви постоје у развијеним земљама, али одбијају да РФЗО, без консултација са људима из праксе, поништава знање доктора верификовано факултетском дипломом и специјализацијама.
Најављујући увођење протокола проф. др Момчило Бабић, директор РФЗО, рекао је да главни мотив није уштеда, већ то да се на једнак начин лече сви грађани. Утисак изабраних лекара је да се тиме заправо озваничава вишегодишњи притисак Фонда да се пацијентима прво дају најјефтинији лекови.
Др Милица Николић Урошевић, заступник изабраних лекара опште медицине, наводи како би то изгледало у пракси:
– РФЗО, чији је посао да финансира здравствени систем, а не да задире у стручна медицинска питања и одређује којим редоследом ће се прописивати лекови, не узима у обзир да у Србији није регулисана забрана продаја лекова без рецепта. Чињеница је да 90 одсто лекова може да се набави у слободној продаји и да већина пацијената код лекара дође после неуспешног покушаја самолечења. И они су, рецимо, у случају респираторних инфекција већ пили неки антибиотик, најчешће „хемомицин“ или „панклав“, а ја бих, по замисли Фонда, требало да им пропишем слабији „довицин“, или да тешку упалу плућа лечим „бактримом“.
Сваки доктор у дому здравља, како најављује професор Бабић, добиће одштампан протокол израђен од РФЗО.
Очекује се да се фармакотерапијски протоколи заврше у наредна два, три месеца.
– Доктори у домовима здравља имаће конкретна, врло јасна упутства у облику књижице за која стања се који лек прописује – рекао је Бабић.
То се, иначе, односи само на лекаре опште медицине, педијатре, гинекологе и стоматологе који на основу уговора са РФЗО имају идентификациони број и право да прописују лекове.
– Ако неко замишља да тако може да се лечи, не водећи рачуна да болест нема исти ток код сваког пацијента, онда, изгледа, мисли да су лекари непотребни, јер и фармацеут по таквом шаблону може да дели терапију – каже др Милан Лековић, педијатар у Дому здравља „Земун“ у Батајници.
Др Николић Урошевић, каже да је Уружење изабраних лекара опште медицине и Министарство здравља и фонд осигурања, упозорило да РФЗО не може да одређује како ће лекари да лече:
– РФЗО поништава стручност и кредибилитет лекара. Да ли институција, коју сви заједно финансирамо, може тако да се односи према пацијентима. Ни са ким се нису консултовали, а РФЗО се у изради протокола ослања на водиче добре клиничке праксе који су прошле године представљени за 14 болести, и за које је сама министарка здравља рекла да нису обавезујући. Какви су ти водичи, показује пример да се за лечење уринарне инфекције препоручује лек који није регистрован у Србији?! Министарство здравља је, у сарадњи са лекарима из праксе, почело да прави протоколе за лечење појединих болести, а сачињени су само за неколико обољења и нису заживели.
УЗ ИД. БРОЈ – И ОБАВЕЗА
Према уговору о идентификационом броју, који им омогућава да прописују терапију, лекари су обавезни да рецепте издају према правилнику РФЗО, па очекују да ће, ако се стриктно не буду држали протокола, у тим случајевима морати сами да плаћају трошкове лекова. Изабраних лекара опште медицине, рецимо, има 3.399, педијатара – 1.241, стоматолога – 854 дечја и 281 општи… Сви заједно годишње, на рецепт, пропишу лекова у вредности од око 30 милијарди динара.
Новости