Београд – Три српска бизнисмена: Мирослав Богићевић, Жељко Жунић и Горан Перчевић, који заједно банкама дугују више од пола милијарде евра, налазе се и међу акционарима четири домаће банке, од којих су две већ у стечају. На листи власника некадашње Агробанке, а потом и Универзал банке најчешће се помињу фирме Мирослава Богићевића, било као концерн „Фармаком“ или као фирме – повезана лица.
У Универзал банци, која је пре недељу дана отишла у стечај због губитака које није имала чиме да покрије, само један акционар има власништво изнад пет одсто. Сви остали су се задржали на граници до пет процената, што је максимум који може да се купи без провере и претходне дозволе Народне банке Србије. Међу њима је и „Фармаком“ са уделом од 4,93 одсто, као и „Басеми“ из Шапца, фирма која не послује у оквиру шабачког концерна, али се незванично сматра повезаним лицем. Исти је случај и са фирмом „Сигма“ (удео од 0,44 одсто) коју су поједини акционари такође доводили у везу са „Фармакомом“, нарочито по питању узимања кредита.
Ни Жељко Жунић није остао незаинтересован за улагање у банкарски сектор. Његова „Беохемија“ у Универзал банци има такође високих 4,2 одсто удела. Овај бизнисмен инвестирао је и у куповину хартија Јубмес банке, где има 1,3 одсто власништва. У власничкој структури Јубмес банке налази се и „Фармаком“ са 4,25 одсто акција на име концерна и још 0,74 одсто на име „Млекаре Шабац“.
Ниједан од ових бизнисмена није директно власник акција Дунав банке, која је у већинском власништву државног Дунав осигурања. Међутим, подаци Централног регистра показују да су међу власницима опет – лица повезана са њима. Реч је о фирми „Котекс“, са 3,72 одсто удела и „Лавера“ са 3,17 одсто власништва, које се доводе у везу са Перчевићевим „Интеркомерцом“. На списку власника је и „Про-лоџистик РПЦ“ 2,2 одсто, који се незванично доводи у везу са „Беохемијом“.
И у пропалој Агробанци било је акционара са овог списка. Међу њима је „Фармаком“ са 2,08 одсто удела, повезани „Басеми“ са 0,55 одсто…
Да су ова предузећа у проблему са враћањем дугова, а због тога банке остале без капитала, показују и блокаде њихових рачуна. Тренутна вредност доспелих дугова ове три компаније је 26,45 милијарди динара, што је око 230 милиона евра. Овај износ односи се само на званична матична и зависна предузећа, али без повезаних фирми.
На проблеме у отплати дугова ове три пословне групе указује и податак да су готово све акције у банкама стављене под залогу, највероватније као гаранција за отплату дугова. У овоме, опет, предњачи „Фармаком“.
НБС: Сектор стабилан
Ниједна банка у Србији не налази се у сличној ситуацији у којој су биле четири банке којима је у последњих 18 месеци Народна банка одузела дозволу за рад – саопштено је у понедељак из централне банке.
„Банкарски сектор Србије је стабилан, адекватно капитализован, ликвидан, профитабилан и способан да одговори на доспеле обавезе у целини, на време, чак и у условима кризе, упркос проблемима које су имале поједине банке у свом пословању.“
НБС наглашава да не постоји ниједан разлог због којег би клијенти било које банке која послује у Србији требало да стрепе за своје депозите и сигурност трансакција. Стратешки циљеви НБС су, поред ниске и стабилне инфлације, заштита средстава депонената, и очување поверења јавности ради обезбеђења стабилности система као целине.
„Одузимање дозволе појединим банкама резултат је одговорног суочавања НБС са последицама пређашњег неодговорног понашања надлежних“, наводи се у саопштењу.
„Због тога НБС указује да креирање атмосфере несигурности пласирањем неодговорних и непроверених информација наноси трајну штету свим грађанима Србије.“
“Банкарско пролеће“
Милован Протић, стечајни управник Универзал банке, којој је НБС 31. јануара одузела дозволу за рад, обавестио је запослене да су сада у радном односу у Универзал банци АД у стечају, поделио им радне задатке и информисао о радном времену, али је пропустио да са радницима закључи уговоре о раду, тако да они већ осам дана долазе на посао и раде „на црно“ – кажу радници Универзал банке.
„Већ осам дана имамо ситуацију да запослени долазе на посао и раде „на црно“ без заснивања радног односа, без решења о престанку радног односа, без уговора о раду код новог послодавца, без икаквог документа“, наводи се у писму које су ови радници у понедељак упутили и Инспекцији рада.
У писму се изражава нада да је држава способна да обезбеди поштовање закона, како би се обезбедило да сви запослени, према Закону о раду, закључе уговоре о раду на неодређено време, с обзиром да су се за то стекли услови. У супротном радници банке најавили су радикалније потезе, излазак на улице и акцију под називом „банкарско пролеће“.
Српска
Богићевић, Жунић и Перчевић нису се задуживали само у домаћим банкама у којима имају власничке уделе. Завршни рачуни Српске банке, на пример, показују да само пет фирми користи готово трећину свих одобрених кредита. Највећи дужник је концерн „Фармаком – Фабрика акумулатора Сомбор“, у власништву Мирослава Богићевића. На списку су још и „Рес трејд“ из Новог Сада, „Симпо“, „Тигар“, и „Интер-коп“ из Шапца.
Е. Е. Р
Новости
