Некако с „арапског прољећа“ написах, а НСПМ објави да је данас довољно да се скупи незадовољна дружина са Фејсбука, па да се сруши тридесетогодишња аутократија. Из чисте досаде, некоме умишљеном револуционару може да падне на памет да се обрачуна са постојећим режимом и да га пошаље на сметлиште историје. Згодна и напредна дјевојка са преко 2000 фејсбук пријатеља може, ако јој се хоће, да сруши све од Пентагона до Урала.
Ко је покренуо гладне и обесправљене да изађу на тузланске улице? Ко је организатор „спонтаног социјалног бунта“? Дневни аваз је обнародовао Албина Ширановића, вођу фејсбук-покрета „УДАР“, као главног и одговорног „кривца“.
У међувремену је Ширановић дошао и до Курира, који га је представио као „човјека који је запалио Босну, дигао народ на побуну“. Ширановић се у Куриру легитимисао као босански Че Гевара. Рекао је да су протести глас слободног народа, незадовољних грађана који траже социјалну правду. Народ је да изађе на улице натјерала ГЛАД!
На страну то што глади у тузланском кантону има, али Ширановић и његови фејсбук јарани не дјелују баш као да су гладни. Очајни грађани каквим се представљају сигурно нису. Док Ширановић чита проглас „презрених на свијету“, друштво иза њега и не изгледа баш као да му је, како Албин рече, догорјело до ноката. Скупе наочари и маркирана одјећа не уклапају се баш у општу атмосферу. Некад су побуну предводили рудари, а сад је предводе којекакви „удари“. Хусински рудари се сад вјероватно преврћу у гробу.
Тешко да ови фенси револуционари могу искрено да представљају социјалну биједу, што изазива оправдану сумњу у њихове мотиве. Невјерне Томе су мало чепркале по интернету, па се дошло до сазнања да и није баш искрено од Ширановића када каже да иза његовог, како Курир сликовито описа „спаљивања Босне“, не стоји никаква политика. А сазнање је сљедеће : „ Фејсбук група „Удар“, која је ИНИЦИЈАТОР „социјалних немира“ у Федерацији БиХ, захтјева враћање ратног Устава БиХ из 1993, УНИТАРИЗАЦИЈУ земље, УКИДАЊЕ Републике Српске, а српски народ оптужује за геноцид. Да нису ово стварни мотиви покретања социјалног бунта? Покушај да се социјално незадовољство искористи за остварење муслиманских ратних циљева?
Још када сами кажу да су им инспирација за назив групе били демократски процеси у неким другим европским државама, слика постаје потпунија.
Систематско уништавање
Окупљање преко друштвених мрежа разних формалних и неформалних група и њихово организовање поводом значајних и безначајних разлога, феномен је савременог доба. Оваква дружења често се заврше насиљем, па се слободно може рећи да је развој информационих технологија допринео и порасту насиља у друштву. Позив тузланских фејсбуковаца да незадовољни и сиромашни грађани изађу на улице и обрачунају се са тајкунским поретком и његовом елитом довео је до ескалације насиља и убрицида какав Тузла није доживјела ни у прошлом рату. Горјело је на све стране, тако да би демонстантима и сам Нерон позавидио.
Пожар изазван са фејсбука брзо се проширио на све кантоне и градове Федерације БиХ. На „удару“ су биле зграде кантоналних власти. Сем оне у Тузли, горјеле су и зграде кантоналних власти у Сарајеву, Зеници, Бихаћу и Мостару. Бесмислене паљевине које сигурно неће ријешити нагомилане социјалне проблеме. Запаљен је и симбол отпора „агресији“, зграда Предсједништва БиХ, која није толико страдала ни у рату, иако су србочетници непрестано кидисали да је сравне са земљом. Ватрогасци нису могли да гасе, јер су били заробљени. Да парадокс буде већи, запаљени су историјски документи Архива БиХ, што је подсјетило на ортодоксног револуционара несрећног Бабија Папушку, човјека са социјалне маргине, који је „систематски уништен од идиота“ спалио општински катастар.
Зашто је дошло до бесмисленог рушења и паљења? Фејсбуковац Ширановић тврди да су главни кривац за насиље и рушење одрећене групе убачене међу демонстранте да би криминализовали социјални протест и тако отупили његову оштрицу. Што може да буде, али не мора да значи. Прије ће бити да је до неконтролисаног насиља дошло зато што организатор протеста његов „Удар“ није имао јасну идеју и дјелотворан план како усмјерити социјално незадовољство грађана, како га каналисати и преточити у озбиљне захтјеве чијим би рјешавањем смањено сиромаштво и социјална биједа. Оставке које су услиједиле нису никакво ријешење. Једна политичка гарнитура смјењује другу.
„Удар“ за тако нешто и није био способан зато што и нема озбиљније везе са радништвом, сиротињом и њиховом муком и што му мотив за покретање ових протеста није био социјални, него је мотив дејтонско преуређење БиХ, као што стоји у његовом програму. Наравно да се нису оградили од демонстраната у Сарајеву, који су носили ратне заставе БиХ. Много заудара на унитаристичку кухињу.
Збогом Босно, одох за Сарајево
Шта рећи кад министар безбједности БиХ подржава насилне и рушилачке демонстрације? Када један од највећих тајкуна у БиХ, одобрава и храбри антитајкунске протесте и даје им медијску подршку преко Аваза. Фахрудин Радончић каже да демонстранти професионално нису његова брига, него Министарства унутрашњих послова Федерације БиХ, које против насилника не смије да примјени силу.
За разлику од Радончића, премијер РС Милорад Додик није баш одушевљен рушилачким протестима у Федерацији. Забринут је због рушења имовине, иако та имовина није заједничка. Социјалдемократа Лагумџија не вјерује гладнима. Против је овдашњих социјалних протеста, па тако испаде да је и против свог бирачког тијела.
За посланика Европског парламента Јелка Кацина насилничке демонстрације су добре за интеграцију БиХ у Европску унију. По њему је овим демонстрацијама БиХ кренула у ЕУ. Огласио се још један Курир, бечки дневник, у којем је високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко изложио своје „креативне и неконвенционалне идеје“ као могуће ријешење запаљиве ситуације у Федерацији.
Ако ситуација ескалира, требало би евентуално размислити и о ангажовању трупа ЕУ. Ако то није најава војне окупације, онда не знам шта је. Инцко је стидљиво протурио и тезу да је дјелимично узрок тренутног хаоса и државна конструкција која не функционише. Да је Дејтонски споразум био успјешан јер је зауставио рат, али да је сувише компликован као уставни споразум. Да је прескупо финансирање неефикасног кантоналног уређења са 11 влада, 11 премијера, 11 министара унутрашњих послова. Занимљиво је да су на терену рушене баш кантоналне владе, њихове зграде и премијери.
Устајте, Београђани на свијету
Сем ове званичне међународне подршке, тузланска раја добила је и незваничну међународну подршку Београђана окупљених у фејсбук групу под називом „Подршка народу Тузле из Србије“.
Њихово данашње догађање на београдском тргу, обзиром на број присутних, било је симболично. Конфузна група људи која високопарним паролама против капитализма даје подршку демонстрацијама у Федерацији дјеловала је прилично неувјерљиво, без видљивог саосјећања и стварног патоса. Дјеловали су као намјештаљка.
Све би изгледало онако као што није да им се није придружила Наташа Кандић, која, у сваком случају, има преча посла од радничке солидарности. Добро смо упознати са тим „пречим пословима“ тако да их не треба посебно апсолвирати. Можда само рећи да је она једна од оних намргођених жена које су врло заинтересоване за уставна ријешења. У Србији подржавају децентрализацију, а у БиХ централизацију. Има нека тајна веза између „Удара“, Инцка и Наташе Кандић.
Углавном, мало је Београђана устало на свијету. Није им засметао ни харач, РТВ претплата коју плаћају да гледају Турке.
Умјесто закључка
У Републици Српској је углавном мирно. Надамо се да ће тако и да остане. Од фејсбук револуције у Српској засад нема ништа, што може значити да су Срби или слабије информатички образовани, или нема човјека који би фејсбук револуцију покренуо. Немање се не рачунају. Долазе избори и то је најбољи начин да грађани смјене актуелну власт ако им не одговара. Постоји не баш уобичајна и претерана нетрпељивост између двије највеће странке, али се надамо да је супервизор из Бугојна успио да смири страсти.
Што се тиче Федерације, тамо се протести незадовољних грађана настављају. Иако је мало нејасна ситуација. Јер, данас је федерална влада засједала на тајној локацији, а зграда предсједништва евакуисана око 12 часова. А на улици, испред зграде предсједништва било је само око стотинак грађана, како јавља Дневни аваз. Остаје да се види како ће ово „фејсбуковање“ завршити. Нису немогући ванредни избори и неки босански Санадер. А није немогуће и да Инцко умаршира са трупама и успостави војну хунту на власти.
Раденко Тошић
НСПМ
