Чинило би се, снаге које подржавају прелазну владу у Триполију требало би да се уједине ради супротстављања заједничкој опасности. Али то се не дешава. Према речима једног од бивших командира устaника, јаке фигуре у парламенту и у влади покушавају да формирају нове оружане формације под новим именима, као што су национална гарда, како би у рукама имали оружану силу за одвраћање.
Јединице либијске армије ће се припремати по стандардима НАТО-а у Европи и САД. Ову чињеницу недавно је потврдио привремени премијер земље Али Зидан:
– Тренутно се у иностранству школује 5000 стажера, не рачунајући оне који су недавно упућени у Италију, Турску и Велику Британију. Ово су официри и подофицири који су већ упућени на школовање у Пакистан, земље Персијског залива, Мароко, Алжир, Италију, Немачку, Британију, САД и друге земље света.
Осим тога, по речима Зидана, наредних дана ће послати више од 400 људи у Италију. Турска ће примити око 3000, Велика Британија ће почети од 400, надаље ће се број увећати до 2000. Али највећи број ће се школовати од почетка наредног лета у америчком школском центру у Бугарској, где ће четворомесечне курсеве проћи око 8000 либијских војника.
За Либију у којој кипе страсти јединствена, обучена и савремена армија главни је и једини гарант осигурања безбедности и стабилности. Како је изјавила у интервјуу за портал Magharebia либијска политичка активисткиња Нађа Џаода, нема наде да се изгради држава ако се не направи пре тога армија.
Али у самој Либији већ је немогуће мирно формирати борбено готове оружане снаге. Као што се зна, од почетка године у земљи је нагло порастао интензитет оружаних сукоба између снага привремене владе, исламиста и групација присталица Гадафија. Могућности централне владе да контролише ситуацију значајно су смањене. Тако је пуковник Хасан ал Акури изјавио да југ Либије контролишу племена која симатизирају Гадафијеве идеје: Она могу да направе самоуправу у региону или сопствену државу и да именују за њеног председника Гадафијевог сина Садија Гадафија. Нова држава ће продавати нафту преко лука Триполија, а приликом отпора власти једноставно ће престати да снабдева водом престоницу и натерати је да попусти. А 13. јануара вођа племена Тубу Иса Мансур је подсетио у интервјуу за Пари Мач на другог противника на југу Либије: Ми ратујемо против Ал-Каиде. Они желе да нас истребе, како би заузели нашу територију и контролисали границе са Чадом и Нигером.
Чинило би се, снаге које подржавају прелазну владу у Триполију требало би да се уједине ради супротстављања заједничкој опасности. Али то се не дешава. Према речима једног од бивших командира устника, јаке фигуре у парламенту и у влади покушавају да формирају нове оружане формације под новим именима, као што су национална гарда, како би у рукама имали оружану силу за одвраћање. наравно, све ове конкурентске групације активно ометају формриање јединствене и јаке армије. Са њима се слаже и експерт за Либију у Карнеги Фонду за међународни мир Фредерик Вејри. Према његовом мишљењу, сваки покушај да се формира било каква нова војна структура једне групе утицаја друге групе виде као победу супарника.
Неуспели су чак минимални покушаји да се преломи ова ситуација. Невелика база за припрему чета за специјалне операције направљена прошлог лета у околини Триполија била је затворена пошто су терористи покрали њене арсенале.
Тако да се у Европи сада припрема армија земље чији грађани активно ратују једни против других за потпуно различите идеје. Зна се да у редовима стажера има много бивших војника армије Гадафија. А који део осталих чине убеђени исламисти, нико не може да каже.
Програм НАТО-а треба да интегрише бивше револуционаре у препорођене оружане снаге земље. Али сада на хиљаде либијских грађана ратује против владиних снага у Сирији. Чињеницу да у Европи можда припремају попуну снага које се сада већ боре против либијске владе, не одричу чак ни амерички војници. Питање је да ли ће неко од либијских стажера припремљених по стандардима НАТО-а пожелети да пренесе своје револуционарне идеје у Европу?
Вадим Ферсович,