Како је Безбедносно информативна агенција постала сервис моћних група и појединаца, окупљених око владајуће елите и њених интереса, зашто још увек није усаглашен Закон о безбедносној агенцији са Уставом Србије, и колико је опасна овако „распуштена“ и трагикомична БИА?

Уставни суд Србије саопштио је, након одржане седнице 26. децембра прошле године, да је одлучио да поништи као неуставна три члана Закона о безбедоносно информативној агенцији (Службени гласник РС број 111/09). Народној скупштини Србије остављен је рок од четири месеца да усагласи Закон о безбедносној агенцији са одредбама Устава Србије.

Од 26. априла ове године спорни чланови Закона не могу се примењивати, и рад ове агенције биће, практично, онемогућен.

Поводом одлуке Уставног суда Србије Одбору за контролу служби безбедности заступник Безбедоносно информативне агенције, упутио је писмо у којем наводи могућност да Агенција дође у велике потешкоће, ако Народна скупштина, по хитном поступку, не усвоји нови Закон. Изражена је у том писму које је упућено 24. јануара ове године, да ако дође до ванредних избора, сигурно је да се до 26. априла не може конституисати Народна скупштина Србије.

Предлог БИА је да народна скупштина од Уставног суда Србије затражи продужење рока у којем се треба променити оспорене законске одредбе.
Уставном суду Србије није упућена из Народне скупштине никаква иницијатива, а потом је одлуком председника Николића она и распуштена, због расписивања ванредних парламентарих избора.

Одавно је Безбедоносно информативна агенција постала Безвезна информативна агенција! Доласком ДОС-а на власт, свака фукара је могла некажњено да пиша по овој служби, да јавно суди њеним руководиоцима, да их оптужује, пресуђује, хапси, а највише се у том нападу истицао брачни пар Даница и Вук Драшковић.

Данас је БИА заиста у пуном расулу. Високобразовани и упућени оперативци одлучили су да уместо државног, воде своје послове. Постоје у Агенцији најмање 20 организованих група. Сваки члан те интересне групе учланио би се у другу политичку странку, тако да су спремно дочекали све промене. Једни другима би штитили леђа.
Чиме се баве те организоване групе у српској државној безбедности?

Углавном распродајом информација, праћењем, ухођењем…
Они који имају новца, тајкуни, наркодилери, шпекуланти, политичари, могу да наруче од ових група из БИА да им се доставе потпуни подаци о ономе који су интересантни за наручиоца.

Тако се жртва стави на мере, а оперативац напише предлог да је добио информацију да се то лице често виђа у друштву неког страног дипломате, и то се лице легално прати. Сви подаци се дају наручиоцу.

Цена је од пет до десет хиљада евра. Упућени који раде и Агенцији сматрају да је већи број лица која су убијена, био под “обрадом“ интересних група, које су утврђивале њихово кретање, везе, станове.
Политизацијом БИА, за шефове су постављана лица која немају никакву представу о раду службе, нити стандардима у њеном раду. Довољно је да оперативци, који не излазе из страначких просторија из које странке је и директор службе, преузму вођење послова.

Претходни директор БИА Небојша Родић долазио је на посао у шест ујутру, и држао колегијум, што је изазивало урнебесно спрдање на његов рачун, и нико га озбиљно није схватао. Садашњи директор је адвокат, увек пијан, који чека да постане специјални тужилац за организовани криминал!

Да ли Србија има Службу државне безбедности, и коме она служи? БИА служи њеним организованим групама. Весела Удба је све опаснија.

Неуставни чланови Закона

Члан 13

Директор Агенције може, ако је то потребно из разлога безбедности Републике Србије, својим решењем, а на основу претходне одлуке суда, одредити да се према одређеним физичким и правним лицима предузму одређене мере којима се одступа од начела неповредивости тајне писама и других средстава општења, у поступку утврђеном овим законом.

Члан 14

Одступање од начела неповредивости тајности писама и других средстава општења, на предлог директора Агенције одобрава одлуком председник Врховног касационог суда, односно судија тог суда који је одређен да по овим предлозима одлучује у случају одсуства председника тог суда (у даљем тексту: овлашћени судија), у року од 72 часа од подношења предлога.

Предлог и одлука из става 1. овог члана сачињавају се у писменом облику. Предлог садржи податке и чињенице које су од значаја за одлучивање о примени мере.

Одобрене мере могу се примењивати најдуже шест месеци, а на основу новог предлога могу се продужити још једанпут најдуже на још шест месеци.

У случају неприхватања предлога, председник Врховног касационог суда, односно овлашћени судија у образложењу одлуке наводи разлоге одбијања.

Члан 15

Кад разлози хитности то захтевају, а посебно у случајевима унутрашњег и међународног тероризма, одступање из члана 14. овог закона може својим решењем наложити директор Агенције, уз претходно прибављену писмену сагласност за почетак примене одговарајућих мера председника Врховног касационог суда, односно овлашћеног судије.

У случају из става 1. овог члана писмени предлог за примену одговарајућих мера доставља се у року од 24 часа од добијања сагласности.

Одлука о наставку примене одговарајућих мера, односно о њиховој обустави доноси се у року од 72 часа од подношења предлога.
Одлука о обустави одговарајућих мера мора бити писмено образложена.

мајор Горан Митровић

Таблоид