Да ли ћете поново допустити напредњацима да вас насамаре и направе будалама?

Траје бесрамна предизборна кампања Српске напредне странке и њених тужних сателита. Говоре да су они судбина Србије. Да ће они да зауставе национални, државни и економски суноврат. Пуна су им уста обећања да ће арапски шеици поплочати Београд мермером, да ће немачке компаније на челу са „Мерцедесом“ да запосле народ.

Лажу, бестидно, да ће помоћи мала и средња предузећа, отворити врата најбољима, помоћи најугроженијима…

Нуде нам Исток на Западу и Запад на Истоку, траже излаз на Егејско море, пуне буџет ваздухом, пумпају га лажима, пљују на прошлост у којој су учествовали као ратни хушкачи, препоручују спасење у Европској унији…А, све са једним циљем: да још опљачкају, униште, сатру и разједине Србију, само да би они добро живели.

Добили су напредњаци и свог демократског савезника, Бориса Тадића, који очајнички покушава да у овом савезу помогне очувању лоповских тековина својих бивших министара. Ова гадна, однарођена и на све спремна дружина хоће поново да влада! Не треба им дати да још једном завуку руке у државну касу. У озбиљним државама, остали би и без руке и без касе!

У телевизијској емисији Хрватске радио телевизије (ХРТ) „Недјељом у два“, 28. октобра 2012. године, бивши председник Србије Борис Тадић, на питање водитеља: „…Зашто сте подржали оснивање Српске напредне странке“, одговара: „…Морао сам, рекли су ми у Бриселу да створим јаку опозицију, европску десницу…“.

У новембру месецу 2013. године, Борис Тадић поново шокира јавност објашњењем зашто жели у коалицију са Српском напредном странком: „…Велике коалиције потребне су када је потребно донети велике промене, као што је Устав, на пример…“.

Ако је у питању Устав, онда је јасно зашто је Борис потребан напредњацима. Јер, неко ће морати да отвори питање признавања Косова, а Борис и његова камарила су на то спремни, само да буду у милости Брисела, који је претпрошле године учинио све да га свргне с власти.

Петнаест месеци касније, 30. јануара 2014. године, након безуспешног покушаја његовог бившег шефа кабинета Миодрага Ракића да претвори Демократску странку у савезничког сателита разуларених вођа Српске напредне странке, Тадић је напустио ДС и кренуо у своју последњу политичку авантуру.

Окупио је око себе све саме „отписане“ кадрове, заправо, групу невероватних штеточина које су скоро потпуно уништиле сопствено страначко гнездо, али, још горе, и државу и све њене институције. Циљ је јасан: коалиција са Српском напредном странком! Треба помоћи напредњачке вође да још неку годиницу остану на власти и заштите криминалну елиту из ДС-а, која је оглодала државне ресурсе „до кости“ и опљачкала све што се могло опљачкати.

Последњи танго са Тадићем данас игра и Снежана Маловић, бивша министарка правде за време чијег мандата је правосуђе доведено до дна и претворено у збир хаотичних апсурда, после којих је морала да интервенише и Европска унија.

У коло са Тадићем ухватио се и бивши државни секретар у Министарству правде, Слободан Хомен, личност лудачког профила који је био персонификација Тадићевог кловновског режима.

Придружила му се и Јелена Триван, жена која је својим скандалозним наступима, вербалним насиљем, дрскошћу и епохалним глупостима, сваког дана вукла Демократску странку у блато интрига и једноумља.
Ту је још неколико Тадићевих симпатизера који иду за својим вођом опчињени идејом повратка на велику политичку сцену.

Али, авај, недостаје „карика која спаја“! Наиме, нема Миодрага Ракића, човека који је и смислио идеју да целу Демократску странку гурне у напредњачку баруштину! Он је, како поверљиве информације говоре, у иностранству, тешко болестан, са лошим прогнозама о исходу…

Сигурно је само то да ће Тадић, овако обезглављен, бити сурово згажен од грађана и бирача на мартовским изборима. У паници је и руководство напредњака, којима је Миодраг Ракић човек од кога уче како да се влада.
Али, без обзира на то, група „отписаних“, који су још „мировању“ у ДС, предвођени Мирком Цветковићем, Божидаром Ђелићем и Александром Влаховићем, чека на резултате избора. Греје их нада да ће садашњих врх Српске напредне странке и даље да их штити од судског процеса због незапамћене пљачке Србије током најсуровије приватизације која је спроведена у југоисточној Европи.

Верују, ваљда, да ће се „провући“ некажњено током још једног мандата Српске напредне странке. Али, прилике не говоре да ће у њиховим рукама бити толико власти…

Заправо, Српска напредна странка је и смишљена као привремени пројекат, кукавичје јаје и политички провизоријум, подметнут искључиво са циљем да привремено обави пар прљавих послова (да преда Косово и за то време очува тековине демократске пљачке).
У том смислу, функција Српске напредне странке је већ престала да постоји!

Истина, од како је 21. октобра 2008. године и званично створено ово политичко ругло, оно се истовремено налази и у настанку и у нестанку! Као некаква пролазна непогода после које ће остати крш и лом, мутне баре и уништена летина.

Међутим, искуства из евроатланске судбине суседних земаља говоре да ни овде нико неће умаћи дугој руци Брисела: Европска унија већ тражи да се ухапсе сви они који су учествовали у пљачкашком походу на српску привреду. Мораће да одговарају и они који су опљачкали десетине милијарди евра и долара, и они који су им криминалним законодавством то омогућили.

Одговараће онај ко треба да одговара, а не само они који су се замерили Српској напредној странци или нису платили рекет њеним вођама.
Наиме, у врло кратком временском раздобљу, талас напредњачке отимачине, корупције и криминала се толико отео, да нема никакве разлике између њих и оних које, о комедије, и Борис Тадић зове „жути лопови“. Можда је једина разлика у томе што је напредњачка пљачка данас масовнија и није онако „елитистичка“ као што је била у време владавине ДС.

Вође и следбеници Српске напредне странке, предуго су били на танком радикалском буџету, па кад су се докопали власти, као чопор вукова, кренули су најпре са „хитним исплатама“.

Не треба ни подсећати да је армија напредњака 2012. године, у време првог таласа окупације државних институција, отимала где год је стигла. Страдала је чак и чувена „буџетска линија 481″, преко које је интервентно финансирано вођство Српске напредне странке, мада је реч о новцу намењеном такозваном невладином сектору!

Кад се сабере пљачка Српске напредне странке у само годину и по дана, то изгледа застрашујуће. Борски рудници на челу са „пријатељом странке“, директором Благојем Спасковским (који се грлио и љубио са сваком влашћу, па и овом), очерупани су за целу милијарду евра! Врх напредњачки је и ово поздравио!

Електродистрибуција Србије опљачкана, разваљена, спремна за продају на „ситне делове“. Министарка енергетике, Зорана Михајловић, ма колико да се правдала, била је декларисани кочничар почетка изградње крака гасовода „Јужни ток“ кроз Србињу. Ту су и последњи бастиони какве-такве слике привредног система, попут „Телекома“, коме је „глава на пању“ и може бити продат у јо лошијим околностима него што су данашње. Дословно су опљачкана и сва друга државна предузећа препуна напредњачких „кадрова“

Игра по диктату из врха СНС

Тадићева удварања напредњацима из новембра 2013. године, данас постају јаснија. Пре само три месеца, препоручујући себе напредњацима, говорио је: „…Уколико не почне изградња националног консензуса о стратешким и политичким циљевима Србије, и уколико СНС не учини суштински искорак у детаблоидизацији српске стварности, њихова популарност остаће само тренутак. Велика популарност не значи и велику победу. На овим политичким просторима пре значи велику опасност. Ја сам најбољи сведок тога!“.

Две године раније, Борис Тадић ни у ноћној мори није хтео да иде у коалицију са напредњацима, чак ни на нивоу локалне самоуправе, а то је и званично саопштио на затвореном делу седнице Главног одбора Демократске странке (недеља, 11. децембра 2011. године). Тадићева порука о забрани коалиције с напредњацима, била је више него јасна: ни по цену опстанка на власти демократе не смеју да праве постизборне коалиције са Српском напредном странком! И Драган Ђилас је том приликом снажно подржао Тадића речима да је: „…часније ући с радикалима у коалицију него с напредњацима“.

Али, чим је уз логистику свога шефа кабинета Миодрага Ракића (тадашњег кородинатора рада свих служби безбедности) „добио задатак“ да подржи настанак СНС, ту ужасну франкенштајнску творевину, Тадић се дословно преобратио. Ракићево блиско пријатељство са напредњачким вођама, одредило је његов политички суноврат.

Његов бивши политички истомишљеник Зоран Живковић, недавно га је назвао „марионетом СНС“, рекавши још и то да Тадић има редовне и свима знане консултације са СНС, и да то траје у дужем временском периоду, те да се Тадић већ дуго нуди као савезник Српске напредне странке „у остваривању наводних реформи“.

Тадић је, каже Живковић, један од оснивача Српске напредне странке, јер је та странка и основана цепањем Српске радикалне странке (СРС) на незаконит начин, а људи у СНС су задржали мандате у Скупштини, што закон тада није дозвољавао. Потврдио је Живковић и оно што се дуго крило од јавности, да је Српска напредна странка направила тајни план заједно са Ракићем, да искључиви задатак Бориса Тадића буде да направи политичку штету противницима напредњачких вођа: „…То значи да формирањем своје коалиције окупља оно што се у Србији зове и кусо и репато, и да на такав начин покуша да умањи резултат СНС опонената…“.

И заиста, сви извори ове завереничке игре говоре исто: Борису Тадићу је врх Српске напредне странке понудио да буде „спољни момак“ њиховој власти. Договорено је и то да, ако уопште пређе цензус са својом групом одметника из ДС, њему буде обезбеђено место министра спољних послова или да у име Србије буде у неким међународним организацијама! Коначно, Тадићу је обећан и велики новац како био одиграо све по диктату из врха СНС, а, у њега су спремни да уложе новац и сви они тајкуни из Демократске странке који су опљачкали Србију. Наравно, са циљем да помогну Тадића и напредњаке и тако сачувају имовину, послове и рачуне.

Кетманизација Српске напредне странке

Упадљиво је и то да је добар део оснивача Српске напредне странке, одстрањен „гвозденом метлом“, најурен, маргинализован или јавно линчован преко плаћених и строго контролисаних медија. За последњих годину дана, у послу „кадровског чишћења“ истакао се председник Извршног одбора СНС, Радомир Николић, који је „на терену“ утврђивао „ко ради а ко не ради“. Иза ове фразе крила се акција прављења терена за улазак одбеглих чланова Демократске странке, али и пребега из свих других странака. Јер, Српска напредна странка, још увек настаје, са тенденцијом брзог нестанка, што је феномен у историји политичке праксе.

Чињеница је да ванредни избори 2014. године, не иду онако како је врх напредњака замислио. Неописиве глупости, лажи, насиље, саморекламерство, пљачка и отворена издаја националних и државних интереса, то је данас слика Српске напредне странке. Као таква, неће проћи ни код оних бирача који су 2012. гласали за њих. Не треба сметнути с ума да су ти избори били више плебисцит против Бориса Тадића, а не жудња за напредњацима!

Долази лоше време по СНС. После пада Миодрага Ракића и провале његовог монструозног плана, да Демократску странку стави у службу СНС, врх напредњака је остао без свог главног идеолога! Нестала је кључна тачка ослонца.

Истина, досадашња владавина Српске напредне странке је била само прецртани клише којим је Војислав Шешељ владао Српском радикалном странком. По тој „матрици“, у СНС је најпре створен култ личности, креирана је атмосфера страха, слепе послушности, а онда је у пракси, на примеру неколико „непослушних“, демонстрирано како ће проћи сви који друкчије мисле од врховних вођа. Радомир Николић је, „чистећи“ општинске одборе, само поновио праксу диктаторског руковођење странком, која је одликовала Шешеља, а данас одликује и оне који су га издали и наругали му се.

Уместо стварања најбоље кадровске базе, посебно у Београду где је међу онима који су пришли странци било доста угледних адвоката, лекара, инжењера и стручњака разних профила, кренуо је прави „цунами“ балавих, недораслих почетника, али и разних дилетаната, приучених мајстора, естрадних протува, старлета, шофера…Чак је за председника општине Земун постављен бивши шофер Томислава Николића, али, таквих има у свим министарствима, државној управи, локалној самоуправи…Једна права армија лумпенрполетера, дојучерашњих згубидана који не знају разговетно ни једну реченицу да изговоре, а често ни да се потпишу како треба.

Шта ли би се тек десило да неким невероватним чудом Српска напредна странка, оваква каква је данас, освоји апсолутну већину на изборима и крене самостално да прави владу? Којим кадровима би попунила кључна места у држави?

Срећом, овакав сценарио је немогућ. Српска напредна странка биће ускоро само остатак једног ружног времена. У томе ће јој помоћи давно отписани кловнови српске политичке сцене на челу са Борисом Тадићем, који, удружен са неколико политичких мртваца попут Вука Драшковића. Такав „тим“ може да потопи сваки Титаник. Знатно брже него што би реално потонуо.

Мафијашка и тајкунска странка

„…Реч је о странци која од 2008. године не добија ни једног јединог динара из буџета Републике Србије. То је апсолутни доказ да је СНС странка која се финансира на апсолутно нелегалан начин, да је финансирају тајкуни, мафијаши и криминалци.“

(Бивши потпредседник СРС Александар Мартиновић о Српској напредној странци, саопштење за јавност, СРС, 23. 4. 2012. године)

Никола Влаховић

Таблоид