Пре НАТО бомбардовања војни аеродром Дубиње код Сјенице био је, због положаја и изузетног стратешког значаја који је имао, понос Пештерске висоравни и велика нада војске тадашње Југославије. Због тога је већ првих дана напада на Србију био мета томахавка и НАТО-авиона који су га, свакодневно, засипали најубојитијим пројектилима, неретко и касетним бомбама.
Све што је било на аеродрому сравњено је са земљом, а у порушеним кампонирима “заробљено” је и неколико авиона који ни до данашњег дана нису “ослобођени”.
Према незваничним информацијама, у нерашчишћеним рушевинама још се налазе четири потпуно нова МиГ-а 21 и један супергалеб са укупно 16 ракета ваздух-ваздух, две авионске бомбе и више од 1.000 топовских зрна и знатна количина керозина. Неки од војника које је рат затекаао на Дубињу тврде да је заробљени арсенал још бројнији и врло опасан по околину, поготову што бивши аеродром, који сада личи на изровану ледину, напуштен и уопште није заштићен.
Затрпани авиони вредели су милионе евра, невероватно је да и данас стоје у рушевинама, јер држава нема пара да их безбедно извуче. Колико знам, МиГ-ови су незнатно оштећени. После толико година у рушевинама, сигурно су зарђали и сада, ако их неко и ослободи, могу само на отпад – каже један бивши официр који је радио на Дубињу.
Војска је више пута упозоравала да се не улази у порушене кампонире и да се нико не приближава писти и другим објектима, јер увек прети опасност од експлозије и неке касетне бомбе. Али, џаба су била сва та упозорења, неке комшије чувају овце по аеродромском комплексу (“Вести” су о томе писале), деца играју фудбал на писти, а чобани се крију од кише у порушеним подземним ходницима, само захваљујући срећи нико још није страдао – каже Хамид Хоџић, који живи у близини аеродрома.
Пре десетак година, Војска је одлучила да овај и друге порушене аеродроме у Србији истури на продају, у комплексу Дубиња купцима је понуђено 160 хектара земљишта и 27 порушених објеката. Тадашњи председник општине Сјеница Есад Зорнић покушао је да формира конзорцијум више општина које би купиле, а потом и оспособиле аеродром са кога би у свет одлазила здрава храна са Пештера.
Скупо избављење
Извлачењу заробљених “кртица” требало би да претходи уклањање свих неексплодираних НАТО-бомби, потом ракета и бомби монтираних на МиГ-ове и супергалеба, арсенала другог оружја и резерви горива… Све то била би врло скупа и ризична операција коју могу да изведу само врхунски стручњаци. У Сјеници се надају да ће се појавити донатори (Норвешка и неке друге земље помагале су чишћење мина на другим теренима у Србији) који ће помоћи да се и Дубиње очисти и један од најлепших делова Пештера поново буде безбедан.
Имали смо добре намере, било је још неколико заинтересованих општина, али је наишла криза и све је пало у воду. Штета, колико знам, све је на Дубињу у корову, аеродром још није очишћен од заосталих бомби, тешко да ће више икада бити активиран – каже Зорнић.
Страхујемо за безбедност, деца нам се играју по писти и у комплексу аеродрома, некада из радозналости улазе у подземне кампонире где их вребају разне опасности, цео аеродром је једна велика темпирана бомба, све у сваком тренутку може да одлети у ваздух – каже Драган Попадић, сточар из села Дубиње.
– Општина је немоћна да било шта сама предузме: аеродром је власништво Војске, чишћење је, како сам обавештен, врло скупо, стално апелујемо на грађане да се не приближавају, чини то и Војска, али се увек нађе неко ко сва та упозорења игнорише и све нас излаже великом ризику – каже Хабо Мујовић, председник општине Сјеница.
Вести
