Како да Србија избегне оно што се догађа у Хрватској где се пријем у ЕУ поклопио са великим демонстрацијама малих и очајних сељака, остављених да банкротирају суочени са конкуренцијом јефтиних производа стране прехрамбене индустрије?
Одговарајући на ово питање “Вести”, европски посланик Чеслав Сиекиерски, потпредседник Одбора за пољопривреду ЕП, упозорава да је веома важно да сељаци у Србији не журе са продајом земљишта.
– Мислим да ће улазак у ЕУ повећати интерес страних инвеститора за ваше земљиште које је међу најквалитетнијима у Европи. Тако је било и са Пољском – каже наш саговорник. – Наравно, веома је важно да ви имате стране инвеститоре који улажу у вашу пољопривреду, али треба да имате на уму да земљиште може да се прода само једном и ако то учините више не можете да га повратите.
Сиекиерски сматра да је важно да пољопривредници у Србији учествују у процесу структурализације пољопривреде и прехрамбене индустрије како би од тог процеса имали користи. Он наводи пример Данске, где су сточари уједно и власници кланица од којих такође имају зараду. За углед је и пример Шпаније где је видео много малих пољопривредника који производе агруме, маслиново уље и такође козје и овчје месо.
– Све се производи на лицу места и све је одличног квалитета. Продавци купују те производе директно од малих пољопривредних произвођача. Локалне власти дају велику подршку пољопривредницима у том шпанском региону како би сарадња међу призвођачима ојачала – каже Сиекиерски.
Битна и Русија
– Требало би да водите рачуна о вашим интересима и да добро припремљени уђете у Европску унију очувавши при том све везе које већ имате са страним тржиштима као што је на пример уговор о слободној размени са Русијом. То би био мој главни савет.
Малине и органска храна
Сиекиерски оцењује да шансу за Србију представља органска храна чија је производња скупља, али чија продаја доноси и већу зараду. Такође, шанса за мале сељаке у Србији је у производњи воћа и поврћа, и пре свега меканог воћа као што су малине.
На наше питање како избећи уништење домаће производње због доласка моћне стране индустрије хране на наше тржиште, Сиекиерски одговара да је то тешко, али није немогуће.
По Сиекиерском основно је да се мали пољопривредници организују и повезују јер појединачно не могу да издрже економску трку. Једно од решења јесте да на пример произвођачи млека постану активни сувласници у индустрији млека и млечних производа.
– Уговори са страним инвеститорима који су купили вашу млекарску индустрију морају да садрже гаранцију да ће они куповати ваше млеко у будућности. Тако можете да правите производне планове. Та ће индустрија одржавати откупну цену вашег млека на нивоу просечне цене, а не веће него што је европска – каже он.
Сиекиерски потврђује да се често дешава да страни инвеститори купе пољопривредна предузећа само како би их уништили и направили простор за своју сопствену производњу. Пољска је имала такву ситуацију када је месна индустрија била продата страним инвеститорима.
– Данас Пољска има бар 30 процената мање свиња у сточном фонду него што смо имали пре уласка у ЕУ. Инвеститори купују свиње из Немачке или Данске, а не из Пољске – каже Сиекиерски.
Сутра – Шта чека српског сељака у ЕУ (4): Србија без плана
Вести
