Како је Србија „скраћена“ уз помоћ САД и домаћих издајника

Данашње генерација Срба никако не би смела да опросте велеиздају коју су починили властодршци у Србији, одричући се Косова и Метохије, као дела своје државне територије. Захваљујући тој велеиздаји, САД су, као главни подстрекач разбијања Србије, добиле и оно што нису могле добити ни после Другог светског рата у Немачкој, након уласка савезничких трупа у ову земљу, а то је потпуно гажење сваког облика суверености.

Уз обилату помоћ уцењених, поткупљених и на све спремних српских министара, окупација дела Србије обављена је лако и брзо, онако како се ни највећи српски непријатељи нису надали. Европски парламент је подигао заставу самопроглашене републике Косово, а почетком јануара 2014. године, у Београду, ЕУЛЕX-у су предате и катастарске књиге косовских општина. Колика је цена овакве издаје српских националних и државних интереса?

Почетком јануара месеца 2014. године, у београдском „Сава центру“, у тишини, тако рећи, испред носа целокупној српској јавности, представници Владе Републике Србије на челу са Александром Вулином, предали су шефу ЕУЛЕX-а Самуелу Жбогару скениране катастарске документе за више општина на Косову. Директор Републичког геодетског завода Зоран Крејовић предао је Жбогару (а он албанским властима у Приштини!) чак 37.000 скенираних докумената!

Био је то чин безусловне капитулације, нешто још горе од онога што је 1999. године у Куманову било названо „техничким споразумом“.

Шеф ЕУЛЕX-а је „дао реч“ да ће у новој албанској држави Србима бити омогућено да остваре своја имовинска права, само под условом да катастарске књиге буду предате албанским властима. И то је учињено, на скоро свечан начин!

Лажући свесно српску јавност, Вулин је том приликом рекао да ће „…од данас постојати поуздана катастарска евиденција, што ће помоћи Србима у њиховој борби да све у области права, поседовања, лакше и брже решавају“.

Искуства са катастрима на Косову у последњих десет година јасно говоре да је српска имовина брутално избрисана, отета (ако није могло друкчије, „случајно“ би у појединим општинама изгореле катастарске књиге). Срећом, Србија их је до овог јануара поседовала. Њиховом предајом, предати су и писани трагови о постојању српске имовине.
Скоро дванаест година раније, овакав сценарио је изгледао немогућ. Наиме, у Србији је 2002. године „ДОС-ова демократија“ поделила политичке положаје и зајашила државна предузећа кренувши у незапамћену пљачку. Косово није било на дневном реду.

Али, чим је тадашња власт показала каква је будућност Србије, какви ће лихвари и бандити њоме да руководе, стигла је из америчке администрације једна непристојна понуда. Такве понуде влада САД нуди само политичким проституткама у банана-државама, које су спремне све да продају, па чак и своју прадедовину, за одређену суму долара.

Такву „доктрину“ је применио и председник Савета за међународне односе САД, Дејвид Филипс, када је предложио да Србији буде исплаћено 2,5 милијарде долара ако прихвати независност Косова. Филипс је ову „понуду“ озваничио током боравка на самиту грчке Фондације за Балкан и Грчко-америчке трговинске коморе.

Циничан, као и његова влада, која је схватила са ким има посла у Србији и ко су њене вође после пада Милошевића, Филипс је чак и „образложио“ предлог: „…Србији је ионако потребан новац за обнову, а у замену би дала независност Косова“.

Представљајући студију Савета за међународне односе САД под насловом „Балкан 2010.“, у којој је предложена трампа Косова за новац, Филипс је додатно објаснио да би продужетак неизвесног статуса Косова још више распалио „иредентистичка осећања Албанаца“.

Непуних годину дана касније, познати албански милијардер, Беџет Пацоли, понудио је неупоредиво више новца за Косово (Пацолијева „тржишна“ цена по којој су Албанци били спремни да купе Косово, износила је више десетина милијарди евра!).

У том тренутку, нико, па ни најљући српски непријатељ, није могао да наслути да ће 2012. године, на стоту годишњицу Балканских ратова у којима је Србије истерала Отоманску империју са Балкана и повратила Косово након 400 година окупације, једна мала, мизерна група српских самодржаца, предвођена Александром Вучићем, дословно предати ову своју националну, државну и духовну постојдбину у руке криминалних вођа бивше албанске терористичке организације ОВК. А, све због обећане шарене лаже о уласку у Европску унију…

Тако је, уместо Филипсових (америчких) и Пацолијевих (албанских) милијарди, Косово практично предато у руке САД и лажне албанске државе, посредством Европске уније (ЕУЛЕX), која је Србији, као подругљиву „надокнаду“ за претрпљени губитак дела своје територије, понудила бајку о европским интеграцијама.

У интервјуу за „Руску газету“ 2008. године, одговарајући на питање „зашто се испоставило да је за Американце Косово најважнији регион“, тадашњи представник Русије у НАТО пакту Дмитриј Рогозин, одговорио је искрено и емотивно: „…Ни ја не разумем. Зашто не Баскијци, не Корзика, не Курди, не кавкаске републике, не Северна Ирска, ни Тибет…Зашто косовски Албанци“?

Наравно, Рогозин се мало нашалио, јер је и сам и неформалним разговорима са себи равним саговорницима, више пута истакао да је „пројекат Косово“, уствари пројекат изградње и организације највећег нарко-дозатора на европском континенту! Косово – то су стотине милијарди долара од трговине наркотицима и то без попуњавања пореске декларације.

Недавно је Александар Вучић држао проевропски говор полазницима Лондонске комерцијалне школе у Београду (мало позната франшиза неког британског „лаког универзитета“), хвалећи се начином на који је питање Косово „решено“. Истовремено, шефица тима за преговоре Србије са Европском унијом, појаснила је Вучићеве метафоре, рекавши да се „…О Косову више неће расправљати“. То је и за ЕУ готова прича.

Завршни ударац било је истицање заставе такозване државе Косово у Европском Парламенту, и изјаве званичника ЕУ да тај чин потврђује да је Европски парламент, тело састављено од представника свих држава чланица ЕУ, признало независно Косово.

Још само да Вучић, Вулин и остали „уметници“ који живе на страним апанажама, признају сопственом народу шта су урадили са Косовом: да ли су га продали (и за колико), или су га предали (и зашто).

Упућени тврде да су познате и цифре. Зашто тако слободно нарко бос Ћазим Османи и други косовски Албанци шетају Београдом, а Беџет Пацоли купује по Србији? А косовски Срби су сваким даном све даљи од Србије, и све ближи новом истребљењу.

Никола Влаховић

Таблоид