70.100 људи у Србији тражи своју отету дедовину назад!

Београд — Агенцији за рестутицију Србије до истека рока стигло је око 70.100 захтева за повраћај одузете имовине, изјавио је директор те агенције Страхиња Секулић.

Он је агенцији Бета рекао да ће бити још мањи број захтева, али је напоменуо да то неће значајно одступати од тог броја примљених захтева, који су стигли до 3. марта, када је истекао рок за подношење.

“Захтеви се односе на све категорије имовине, јер је одузимано све – пословни објекти, зграде, станови, грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, шумско земљиште и шуме и предузећа”, рекао је Секулић.

Директор Агенције за реституцију је навео да је до сада враћено скоро 2.000 објеката, станова и пословних зграда, 1.400 хектара пољопривредног земљшта и око 1.500 хектара шумског земљишта. Највише је, додао је, враћено у Београду и Војводини, тамо где је и највише и одузимано.

Београд и Сплендид на суду
На питања шта се дешава са жалбама Агенције за реституцију на поништавање одлука о враћању власницима хотела “Београд” и “Сплендид”, он је рекао да се ти случајеви налазе на суду. 

“Од одлуке суда у ова два случаја знаћемо да ли је реституција пожељна или не”, рекао је Секулић. 

Како је проценио, 80 одсто натуралне реституцију станова, пословних простора и зграда биће завршено за две године, брзина враћања пољопривредног и шумског земљишта зависиће од тога да ли ће бити промењен закон. 

“Садашња законска решења су јако лоша у делу права на враћање мовине, а ако се промени закон онда би за три до четити године враћали пољопривредно земљиште. Онда би овај остатак ишао на обештећење по динамици коју закон предвиђа”, рекао је Секулић. 

На питање колико је имовине могуће вратити у натури, Секулић је рекао да ће Агенција те податке имати тек кад обради све поднете захтеве. 

“Тек кад обрадимо све захтеве знаћемо колико је могуће вратити у натури, а колико ће ићи на обештећење”, рекао је он. 

Секулић је рекао да би новчана надокнада кроз издавања државних обвезница требало да почне наредне године, али је додао да може доћи до померања предвиђених рокова ако држава не буде имала новца за те намене. 

Он је подсетио да би обвезнице по основу обештећења бивших власника требало да се издају од следеће године и да је законом предвидео фонд од две милијарде евра за те хартије од вредности које би се исплаћивале у року од 15 година. 

“Мора да се процени прво да ли држава има тај новац и из којих извора то финансира. Ако буде новца издаваће обвезнице, ако не буде могуће је померање рокова. Није ништа необично”, рекао је Секулић. 

Како је истакао, процес реституције свагде у свету има своје законитости, а једна законитост је да се закон увек прилагођава процесу реституције. 

На питање да ли ће бити промена Закона о реституцији, које су раније најављиване, Секулић је рекао да је “сада предизборно време” и да мисли да је услов за промену закона потпуни подаци које ће Агенција обезбедити. 

Најчешћи проблеми у реституцији су, по његовим речима, несређене евиденције и лоша идентификација имовине. 

“Кроз овај поступак се све то мора решавати, јер овде се тражи апсолутна тачност у свим подацима и у идентификацији имовине, сто је доста тежак посао”, рекао је директор Агенције за реституцију.

Бета