Прича о кинеском хороскопу и фотографије Пекинга обележиле почетак факултативне наставе новог страног језика у престоничким школама. – Првог радног дана у Србији Веи Фанг, наставница из Кине, упознала је шестаке ОШ „Светозар Марковић”
Дечја граја одзвања у бившој зборници осмолетке „Светозар Марковић” која је претворена у учионицу. Клупе до последњег места заузели су ученици шестог разреда, њих 25 из три различита одељења, са заједничком жељом да науче – кинески језик! Једино понедељком ова деца имају пет часова. Шести час јуче ишчекивали су нестрпљиво и знатижељно. За ђаке је то био први час кинеског, за гостујућу професорку Веи Фанг први радни дан у Србији и сусрет са београдским основцима.
Пре наставнице, пред ђацима су се нашла издања Пекиншког универзитета за језик и културу. Радознало су листали уџбенике, вежбанке, збирке карата са речима и изразима на кинеском из којих ће учити. Покушавали су да прочитају како се каже „сок”, „мали”, „чаша”, „здраво”… Смех основаца утишао се тек када је гошћа из Кине ступила у учионицу. Готово у хору ђаци су је поздравили на кинеском „ни хао, Веи Фанг”.
– Здраво и хвала – одговорила је деци на српском. Наставила је на енглеском: – Правилно сте изговорили „добар дан”, али и моје име. Драго ми је што баш ја држим први час кинеског за београдске основце. Надам се да ћемо се дивно дружити наредних годину дана, да ћете за то време од мене научити основе новог страног језика, али бих веома волела да и ви мене научите српски.
Ђацима није био потребан превод. Наставница је говорила на енглеском и кинеском, деца што нису знала на енглеском изговарала су на српском – изгледало је као да се савршено разумеју. Прво им је поделила фотографије Пекинга. Панораме кинеске престонице оставиле су основце без даха и пробудиле у њима још већу жељу да за почетак са слика упознају Нанкинг, Шангај, Хонгконг…
Професорка није морала да објашњава девојчицама шта је лепеза, дечацима је било јасно да су Кинези магови пиротехнике и да су измислили ватромет. Пажњу им је освојила несвакидашња „сликовница” коју је у рукама држала Веи Фанг.
– Миш. Није миш, него пацов. Бик. Мачка. Тигар је то. Зец. Змај. Змија. Коњ. Јарац, није него овца. Мајмун. Кокошка, не већ петао. Пас. Свиња – погађали су основци која је животиња на слици док је наставница окретала страну по страну књижице.
– Кинески хороскоп! То су животиње из кинеског хороскопа. Знам, ја сам Зец, мама ми је израчунала. У ствари, у целом овом одељењу су Зечеви, по кинеском хороскопу деца рођена 1999. године, а сада су шести разред – синуло је Тијани Вуковић, из шестог два.
– Ово је година Змаја – сетила се Бранка Џунић, такође из шестог два.
Предања, веровања, хороскоп неки су у мору разлога којих су се сетили наши школарци одговарајући на питање зашто су се определили за изучавање кинеског језика.
– Што више језика знам, више вредим – гесло је којег се држи девојчица Симона Сићовић.
Њену другарицу из клупе на овај час довео је таленат за природне науке. – Добро ми иду математика и физика, а Кинези су међу најбољим научницима. Ко зна, можда ћу тамо студирати па ми не би сметало да их разумем док говоре на матерњем језику – образложила је Соња Бабац.
Нова сазнања о култури и традицији најмногољудније нације на планети радују вршњаке Наталију Недељковић и Петра Костића који истичу Кинески зид као једно од светских чуда које би свако требало да види не само на сликама. У следећој школској години, кажу, из географије учиће Азију и знање које понесу са часова кинеског ће им добро доћи.
———————————————-
Више заинтересованих ђака него места
Часови кинеског језика за основце које у десет београдских школа држе четири професорке из Кине плод су сарадње наше и кинеске владе. До сада се овај језик изучавао само у појединим гимназијама и на Филолошком факултету. У пилот пројекту први пут је уведен као изборни предмет. У престоници ће га учити најмање 600 деце, а на нивоу Србије око 2.500 ученика основних и средњих школа.
– Оформили смо две групе по 25 ученика. У једној су ђаци петог, у другој шестог разреда. Интересовање ученика је много веће од броја предвиђених места. Да нисмо ограничени на два одељења за кинески, могли бисмо да их отворимо још три. О евентуалном проширењу листе основаца који уче кинески одлучиће просветне власти – објаснио је Драги Лукић, директор ОШ „Светозар Марковић”.
Политика
