19.03.2012. –
Тачно пре годину дана, 19. марта, у 08.45 по Гриничу, авиони ратног ваздухопловства Француске бомбардовали су положаје либијских владиних трупа. Тако је започела војна операција снага западне коалиције у Либији, која је добила одмерени назив Уједињени бранилац. Прва мета француских ловаца, према званичним подацима, био је аутомобил непознате намене, који је могао да представља опасност по цивиле. О тада речи попут „непознати“, „могућа опасност“ и слично, постале су својеврсна димна завеса читаве војне кампање. А сада и за саму Либију.
У ствари, не зна се о којој се Либији сада може говорити. Нова Либија је једна или их има три? Такав наслов је дао свом коментару, посвећеном данашњој ситауцији у земљи, Интернет портал Еуроњуз. Како су већ саопштили светски медији, вође племена Киренаике – нафтом богате источне области земље – прогласили су ових дана намеру да иступе из привремене владе и прогласе аутономију са правом коришћења нафтних ресурса. Тежњу за аутономијом објавио је и град Мисурата. На, крају, сматрају експерти, Либија може да се подели на три дела – запад, југ и исток. Да не говоримо већ о опасности нове ескалације грађанског рата, на шта све чешће упозоравају аналитичари. И ту се само по себи поставља питање: а кога је или шта бранио у Либији Уједињени бранилац?
Резолуција СБ УН 1973, усвојена 17. марта 2011. године, уз 5 суздржаних, укључујући Русију, Кину и Немачку, дозволила је западним државама да примене „сва могућа средства“ ради заштите цивила – изузев копнених операција. Али и уз указану ограду, за НАТО земље то је било сасвим довољно. У циљу заштите становништва борбени авиони НАТО-а извели су укупно 26 000 летова, уништивши преко 5000 копнених циљева и по подацима експерата УН само првих дана бомбардовања погинуло је од 64 до 90 цивила.
Зато је генерални секретар Алијансе Андрес Фог Расмусен назвао деловање блока у Либији „најбољом операцијом у историји НАТО-а“. А стална представница САД у УН Сјузен Рајс изјавила је да је идјеа хуманитарне интервенције праведна. Лепе увијене фразе. Реалност је много прозаичнија – хаос, самовоља и насиље од стране победника.
Мишљење експерта за Либију са Гисенског универзитета професора Андреаса Дитмана:
Страни утицај у Либији се реализује у најразличитијим правцима. Са једне стране, то су посленици из Европе који шпекулишу на нафти или теже да добију повољне уговоре. Они уопште не говоре јединственим европским гласом, већ жестоко конкуришу између себе по принципу „свако сам за себе“ и „буди први“. Друга група политичких фактора су различите групације арапских земаља. Оне такође прате сопствене интересе. У борби за грађевинске радове активно делује Турска.
Што се тиче борбе унутрашњих снага у земљи, Дитман је могао само да изрази опрезну наду да се грађански рат тамо неће поново разбуктати. Данас је Либија, по његовим речима, земља са неодређеном будућношћу.
