Кијев — Кинеска економија ће имати вишеструку корист уколико Запад уведе Русији оштре привредне санкције због украјинске кризе, пише московска “Независимаја газета”.
Прва опипљива добит за Пекинг би могла да буде снажна преорјентација руског извоза нафте и гаса у другу по снази светску привреду, уколико САД и њихови западни сателити уведу против Москве ембарго на импорт основних енергената, пише лист позивајући се на најновије процене експерата у Пекингу.
Руска државна компанија “Росњефт” је у октобру прошле године склопила са кинеским партнерима уговор о испоруци 100 милиона тона нафте у периоду од наредних десет година, а вредност тог посла процењена је на око 85 милијарди долара.
Кинески економисти, на чије мишљење се позива НГ, сматрају да ће њихова земља сигирно “попунити вакуум” ако западне инвестиције у руску економију пресуше, а Пекинг би такође могао да профитира од ликвидације авио-космичке индустрије и других високих технологија у Украјини, које постоје захваљујући блиској сарадњи са партнерима из Русије.
Уредник привредне рубрике НГ Михаил Сергејев тврди, позивајући се на писање органа Кинеске комунистичке партије “Женмин жибао”, да Пекинг може уложити огромна средства у руску економију.
“Јефтина кинеска роба и богате залихе сировина у Русији – то је основа на којој Москва и Пекинг могу развијати двострану сарадњу”, цитира НГ гласило кинеске компартије.
Према оцени тог кинеског листа, економска сарадња Москве и Пекинга биће, у ситуацији када се односи Русије и Украјине брзо урушавају, све јача и обимнија. Русија и Кина сада имају трговинску размену у годишњој вредности од приближно сто милијарди долара, а председник Руске Федерације Владимир Путин је протеклог месеца, после сусрета са његовим кинеским колегом Сји ђинпингом, оценио да се обим економске сарадње две земље може удвостручити током идућих пет година.
Сергејев, иначе, верује да је закључак о врло оштрим економским санкцијама Запада против Русије преурањен, имајући у виду и претњу званичне Москве да би у том случају могла обуставити исплату својих корпоративних дугова САД и групи других најразвијенијих западних земаља.
Агенција Ројтерс подсећа да спољни дуг руских компанија, од којих су многе у већинском власништву државе, сада премашује 650 милијарди долара и да је и економски саветник председника Русије Сергеј Глазјев прошле седмице јавно указао да Москве може у потпуности обуставити сервисирање тих дуговања америчким банкама, ако Вашингтон уведе оштрије економске санкције Москви.
Подаци инвестиционе банке Номура показују да руски спољни дуг сада обухвата око 34 одсто бруто домаћег производа земље, и да по висини тог дуга међу такозваним брзо растућим економијама само Сингапур и Кина премашују Русију.
Ројтерс истиче и да је вредностност раног дуга руских нафтно-гасних гиганата, “Росњефта” и “Гаспрома” тренутно око 90 млијарди долара, док дуговања четири водеће државне банке Сбербанке, ВТБ, ВЕБ и Росељхоз премашују 60 милијарди долара и да су америчке и друге западне банке највећи повериоци.
Запад би могао, у случају да Русија откаже даљу отплату свог корпоративног дуга, да “узапти” део руских девизних резерви, али званичници у Москви ипак не верују да ће се такав “црни” сценарио догодити.
Русија, иначе, располаже трећим по вредностима девизним резервама у свету од 500 милијарди долара, а највећи део тих финансијских средстава уложен је у америчке и хартије од вредности водећих економских сила ЕУ.
Танјуг
