По свему судећи, ни после велике привредне изложбе под називом „Експо – Русија Србија“, која је недавно одржана у Београду, интензивирање економске сарадње између две земље неће се зауставити само на томе, с обзиром да смо у последњих неколико дана били сведоци сасвим конкретних најава да ће бити успостављени нови модалитети сарадње.

Наиме, иако је и садашњи темпо раста робне размене између Србије и Русије у сталном порасту, о чему је посведочио амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин на отварању малопре поменуте изложбе, када је констатовао да је у прошлој години ниво узајамне робне размене износио 3 милијарде долара, што представља повећање чак и у условима светске кризе – на видику је још један импулс нашој економској сарадњи.

Ради се о пројекту ког је управо најавио претходни амбасадор Руске Федерације Конузин, који је упознао овдашњу јавност са намером Руске владе да у Београду оснује регионални центар за економску сарадњу и инвестиције, који би обухватао балканске земље и Европу. По његовим речима – главни циљ тог будућег руског центра у Београду ће се састојати у ширењу политичке и економске сарадње Русије са свим земљама региона, али истовремено и у међусобном повезивању балканских земаља, јер како је дословно објаснио – „Русија жели да инвестира у такве пројекте који ће обухватити максималан број држава овог региона и тако утицати на економску ситуацију“.

Осим те најаве оснивања у Београду регионалног руског центра за економску сарадњу и инвестиције, још један свежи догађај је скренуо пажњу на појачани интензитет српско-руског економског партнерства, а он се одиграо у Привредној комори Србије, где је одржан скуп под називом „Русија – Србија: Извоз без граница“ на коме су руски стручњаци упознали српске привреднике са руским прописима, да би се још више олакшао и повећао извоз на тамошње тржиште, који је прошле године премашио вредност од милијарду долара.

Наравно, нема никакве дилеме око питања у чему се крије специфична привлачност руског тржишта, с обзиром да се ради о једној од најбрже растућих економија у свету. То је разлог због којег све извозно оријентисане земље бацају поглед у правцу Русије, а поготово би то требало да буде логично за Србију која има компаративну предност у односу на све њих, с обзиром да са Руском Федерацијом има потписан Споразум о слободној трговини.

И зато, укупна робна размена између наше две земље има потенцијал да буде још много већа, па би поред садашњег српског извоза чарапа, воћа, поврћа, лекова и подних покривача, на руско тржиште убудуће лако могли да се пласирају првенствено нови пољопривредни производи, али и разна друга роба.

У сваком случају, најављено отварање руског центра за економску сарадњу и инвестиције у Београду, ког ће основати влада Русије, несумњиво ће снажно утицати да се такав потенцијал коначно претвори у реалност. Да ли при том уопште треба рећи да је то развојни пут који обећава раст српске економије, или се то само по себи подразумева?