ЗЛОУПОТРЕБА СТАТИСТИКЕ

Сузана Бојадић

БЕОГРАД – Влада на више начина може да фризира статистику и тако убеди народ да живи у мањој кризи од оне коју осећа на сопственој кожи. Уместо у еврима, економске показатеље исказује у доларима, фризирањем БДП-а смањује и буџетски минус и јавни дуг, а избацивањем утицаја инфлације на ниво сиромаштва приказује мањи број сиромашних… Економисти кажу да Влада подацима приступа и селективно позивајући се на период са већим растом.

У фризирање података у кризи сумњало се више пута. Прво је група економиста на челу са Стојаном Стаменковићем изашла са проценом да је пад БДП у 2009. био два пута већи од званичног, те да је година завршена са минусом од 6,2 одсто. У кабинету премијера поручили су, међутим, да су за Владу релевантни само подаци Републичког завода за статистику (РЗЗС), који говоре да је БДП пао за 3,5 одсто.

Непосредно потом, учинило се да премијер више не верује ни статистици. РЗЗС је изашао са податком да је стопа незапослености у априлу 2011. износила 22,2 одсто – три одсто више у односу на крај 2010, али је премијер Цветковић ипак тврдио да број запослених расте.

Владимир Глигоров, сарадник Бечког института, каже да Влада може да дотерује податке који су под њеном контролом, пре свега оне о јавним приходима и расходима, али и да утиче на Завод за статистику или Народну банку јер су то два најважнија извора статистичких података.
– Ту није лако раздвојити шта су њихове евентуалне грешке, а шта последица политизације. БДП се, на пример, још не мери, тако да се у те податке може бити сигуран. Из онога што је изашло у јавност није чудно да се сумња на политизацију. Централна банка је надлежна за веома важне податке. Рецимо, у платном билансу је понекад веома висока ставка “пропусти и грешке”, где је практично све што је непознато, а што значајно утиче на цео платни биланс – објашњава Глигоров за “Блиц”.
Никола Фабрис, професор Економског факултета, тврди да се сваки статистички податак може приказати као нетачан.
– Најлакше је БДП приказати већим. На тај начин добијате мањи минус у буџету, али и јавни дуг, који се рачунају као проценат БДП. Можете се играти и са инфлацијом, мада не верујем да се то ради у Србији. Рецимо, ако храна у расту инфлације учествује са 40 одсто, онда смањењем овог пондера имате и мању инфлацију – каже за “Блиц” Фабрис.
Да би живот показала лепшим, Влада се почела играти и валутама. Дуго се спољни дуг пратио у доларима.
– Сада га исказују у еврима јер лепше звучи да смо задужени за двадесетак милијарди евра, него за 30 милијарди долара. Такође, линија сиромаштва је дуго на нивоу од око 8.000 динара, а то што је инфлација све већа и што би по том основу број сиромашних растао, нико не узима у обзир – каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета.
Рачуница аутора књиге “Социјална искљученост у руралним деловима Србије” указује на то да ако се линија сиромаштва спусти 10 одсто (на 10.006 динара), проценат сиромашних се повећава на 43,5 одсто. Уколико се спусти 10 одсто (на 8.186 динара), проценат сиромашних се смањује на 35,5 одсто.
Професор Савић указује и на то да је много људи који не раде а који нису пријављени на биро рада.
Заменик директора РЗЗС Миладин Ковачевић каже да нема говора о погрешним подацима у тој институцији.
– Ми смо у жижи ММФ-а, Еуростата, Уједињених нација. Подлежемо озбиљним стандардима и ниједна институција не може да утиче на наш рад – изричит је Ковачевић. Економиста Стаменковић каже да је Министарство финансија за производњу и извоз користило овогодишње и прошлогодишње податке из јануара до јуна, а за запосленост су се позивали на податке до марта.
– Питам се да ли је добијена анализа у служби политике, те тврдим да су непоуздане изјаве Владе о изласку из кризе – изјавио је Стаменковић.