26.03.2012. – Због повећања потражње за водом могући глобални конфликти
Средином овог века дефицит воде би могао да постане основни извор конфликата у свету. До таквог закључка су дошли учесници 6. Светског воденог форума. Глобална потражња за тим најважнијим ресурсом до 2050. године ће се повећати 1 и по пута. Право сваког човека на приступ води се не оспорава. Генерална скупштина УН чак је то признала базичним људским правом. Међутим, ко и на који начин мора да то обезбеди учесници форума нису објаснили.
Светски водени форум, одржан у Марсеју, ове је године био посвећен осигурању водене безбедности. Статистике, које су представили учесници, нису пружиле повод за оптимизам. Рецимо, у реферату Организације економске сарадње и развоја (ОЕСР) се прогнозира светска криза слатке воде. Њен узрок су потребе земаља у развоју и проблеми приступа изворима воде, неравномерна расподела залиха.
Брзо опада квалитет воде, заостаје темпо њеног чишћења и обнављања. Загађивање водених ресурса напредује запањујућим темпом, углавном хемикалијама нове генерације и лековима. Још пре 50 година дефицит водених ресурса је зависео углавном од природних чинилаца. Данас, резимирају експерти, људска делатност резултира тиме да чак и у обезбеђеним водом регионима често је немогуће пити воду због њеног ниског квалитета. Повећање потражње за водом до 2050. године 1 и по пута може да резултира не само локалним, већ и глобалним конфликтима. Дописни члан РАН Алексеј Јаблоков сматра да је могуће и даље заоштравање ситуације.
Дефицит воде може да постане битан кроз 15 до 25 година. Тога су свесни у научним и политичким заједницама. Данас је то чинилац међународних односа. Рецимо, у неким земљама Блиског Истока, између Израела и суседних земаља, Казахстана и Кине, у долини Меконга. Дефицит слатке воде није измишљени, већ озбиљни проблем, с којим се суочава човечанство. Светски водени форум је одржан под геслом Време решења. Међутим, нису биле предложене конкретне мере. Идеју о стварању Међународне водене владе експерти за сада не сматрају озбиљном. Спорови су били одржани и око одлуке ГС УН о људском праву приступа воденим ресурсима. Она је била усвојена 2010. године. Међутим, није јасно ко ће и како обезбеђивати то право – држава или приватни сегмент.
На одржаном у Марсеју савету представници УН су се сложили са свим претензијама, али је било изјављено да је успео важан резултат: у односу на 1990. годину број људи, који немају приступ чистој води, упола се смањио. Основни напори су у то уложили Кина, Индија, Индонезија, Русија и Бразил. Последње две имају највеће залихе водених ресурса.
Светски водени форум је основан 1997. године од стране Међународног воденог савета. Он се одржава једном у три године.
