Србија пред највећим буџетским дефицитом у Европи, следи кресање плата, пензија и масовни откази у јавном сектору!

Београд — Мањак у државној каси Србије, ако хитно не почне да се штеди, могао би да буде највећи у Европи, а ми бисмо могли да доживимо грчки сценарио, пише Политика.

Милојко Арсић, уредник публикације „Квартални монитор”, рекао је у понедељак нешто чега су се у недавној предизборној кампањи сви челници партија клонили као куге – да ће нова влада тешко моћи да доведе у ред своје финансије ако, између осталог, не смањи пензије и плате у јавном сектору бар за десет процената.

Без тог потеза, по његовом мишљењу, мањак у државној каси, који је тренутно највећи у централној и источној Европи, могао би ове године да буде највећи у Европи.

Статистика показује да пензије од 2010. године реално падају. Пре четири године пале су за 5,9 одсто реално, 2011. за 3,6. у 2012. за 2,2, а лане за 3,4 процента. Истовремено су плате у јануару и фебруару ове године мање за 3,9 одсто у односу на исти период прошле године. Упућени у ову проблематику верују да, и ако дође до најављених смањења пензија за 10 одсто, то неће бити линеарно, нити ће се односити на пензионере који примају до 15.000 динара месечно, а које држава помаже с по 4.000 динара квартално.

Предложено смањење пензија и плата за по 10 одсто донело би уштеду од око два одсто БДП-а (бруто домаћег производа) или око 600 до 700 милиона евра. Иако више од милион пензионера прима пензију од око 25.000 динара, расходи за пензије у Србији су око 13 одсто БДП-а. Циљ је да се сведу на десет процената. 

Истовремено се за плате у јавном сектору издваја око десет одсто БДП-а. Само за те две ставке трошимо око 23 одсто националног колача, који би ове године могао да буде од 32 до 34 милијарде евра. Када се све опет пресабере, за плате и пензије издваја се више од 50 одсто буџета Србије. 

Упркос оваким неспорним рачуницама, Александар Вучић, будући премијер Србије, у јеку кампање обећао је „да је боље са наше грбаче да се скида, него да се дирају стечена права пензионера”, те да уштеде не могу ту да се траже. 

Вучић је рекао да су уштеде у буџету могуће кроз смањење броја службених путовања или аутомобила, као и плата у јавном сектору већих од 60.000 динара, али не и пензија. 

Уколико нова влада буде потписала обавезујући и дугорочни аранжман с ММФ-ом у другој половини године, реално је очекивати да ће се пред српске преговараче поново изнети питање смањивања учешћа пензија у просечној заради на око 43,3 одсто. 

Професор Бошко Живковић каже „да колико год за пензионере и запослене у јавном сектору било тешко да прихвате смањење својих примања, он мора да се сагласи с оним што је прекјуче рекао његов колега професор Арсић”. 

На питање да ли је баш неопходно да се пензије смањују за 10 одсто, с обзиром на то да се усклађују 0,5 одсто два пута годишње, Живковић каже да ће, ако до смањења не дође одмах, то у перспективи бити још теже – неће бити пара не само за пензије, него ни за многе друге издатке. 

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, с друге стране, критикује економисте који могу овако нешто да изјаве када милион пензионера живи на ивици егзистенције и пита колике су њихове плате када могу овако нешто да најављују. 

“То је недопустиво. Стандард пензионера је толико срозан да нема више где да се стеже. Коме они мисле да смањују пензије, када између 100.000 и 200.000 пензионера у Србији прима око 12.000 и 13.000 динара?”, каже Ненадић. 

На питање да ли су овакве најаве можда испипавање пулса за оно што је ММФ већ тражио, а то је да учешће просечне пензије у просечној заради учествује с око 43,3 одсто, Ненадић каже да ММФ то никада није тражио, него да су српски економисти то конструисали. 

“ММФ је одувек инсистирао да пензије прате раст инфлације. И будући премијер Вучић обећао је да нема дирања у пензије, јер су испод нивоа достојанства”, каже наш саговорник. 

Он подсећа и да би влада одмах по формирању морала да реши питање будућег усклађивања пензија, јер је остало нејасно како ће се усклађивати од 1. октобра, с обзиром на то да је из Министарства финансија најављено да ће усклађивање зависити до платних разреда који тек треба да се направе. 

Економисти, опет, с друге стране кажу да ни с платним разредима, које треба да предложи Министарство финансија, што би за буџет могло да има чак и већи ефекат од солидарног пореза, уштеда нема без смањења плата и пензија или, што је у овом часу много теже, да БДП изненада скочи за пет до шест одсто.

Политика