Укупно 831.000 евра, у динарској противвредности, држава мора да исплати грађанима на име накнаде нематеријалне штете због спорих суђења, на основу одлука Уставног суда Србије у току 2013. године.
И даље је највише уставних жалби управо због повреде права на суђење у разумном року, које је Уставни суд утврдио прошле године у 848 случајева, од којих је у 528 предмета утврђено право на нематеријалну штету.
– Број одлука којима је утврђена повреда права на суђење у разумном року повећан је за скоро 46 одсто у односу на претходну, 2012. годину – рекла је јуче Весна Илић-Прелић, председница Уставног суда Србије.
На првој конференцији за новинаре, она је нагласила да ће Уставни суд од краја маја ове године бити у једном периоду растерећен уставних жалби, јер ће грађани, према новој одредби Закона о уређењу судова, имати право да се на спорост жале непосредно вишој инстанци редовног судства. Они ће своје захтеве подносити вишим и апелационим судовима.
– Тек када исцрпе све могућности пред редовним судовима, грађани ће имати право да поднесу жалбу Уставном суду. Зато очекујемо да ће од краја маја бити на неко време заустављен прилив нових уставних жалби. У том периоду моћи ћемо да решимо старе предмете и да у 2015. годину уђемо само са предметима из 2013. и 2014. године – казала је Весна Илић-Прелић и додала да сваког месеца у овај суд стигне око хиљаду нових уставних жалби.
Занимљив је и податак да је прошле године одбачено 5.065 уставних жалби, од чега су чак 3.374 (66,6 одсто) изјавили адвокати у име својих клијената.
– Адвокатска тарифа за уставну жалбу је прилично висока, а када грађанин ангажује адвоката, онда очекује да та уставна жалба буде написана на законом прописан начин. Жалбе су одбациване због непостојања претпоставки да се по њима води поступак. Грађани често од Уставног суда очекују да води доказни поступак и пресуди у њихову корист. Имали смо и случајеве да се уставна жалба изјави због уклањања непрописно паркираног возила или због прекршајне казне за прекорачење брзине – рекла је председница Уставног суда Србије.
Од укупно 23.791 предмета у раду Уставног суда, чак 96 одсто чине уставне жалбе, а нерешених старих предмета било је 12.707, од чега је половина решена у прошлој години.
После повреде права на суђење у разумном року, највећи број уставних жалби је због повреде права на правично суђење. Прошле године Уставни суд је утврдио повреду тог права у 1.271 случају.
Због повреде права на ограничено трајање притвора, Уставни суд је усвојио седам уставних жалби, међу којима су и жалбе власника „Делта холдинга” Мирослава Мишковића и Звонимира Никезића, као и бившег министра привреде Предрага Бубала.
У раду је било 839 предмета у којима је тражена оцена уставности закона и уставности и законитости других општих аката. Решена су 383 предмета, а од тога се 131 одлука односи на неуставност закона. Утврђена је неуставност 22 уредбе и акта владе, као и два акта органа аутономних покрајина – случај Статута Војводине и акта о оснивању војвођанске академије наука и уметности.
