Ко су овце у Вучићевом тору?

Самопроглашени владар Србије, Александар Вучић, има само један циљ: да сачува свога интимног пријатеља Миодрага Ракића и све протагонисте ужасне пљачке 51 милијарде долара, због којих се Србија неће економски опоравити још пола века. Данас је јасно да су Вучићеве жалопојке над опљачканом Србијом биле обична лаж, лицемерје и магла коју продаје народу преко својих медија. Његова идеја није да спашава Србију него да заштити своје пријатеље и паре које су они опљачкали. У атмосфери новог “хладног рата”, док Запад покушава да згази што више малих народа и држава попут Србије и стави их у службу антируске хистерије, Александар Вучић, који је застрашујућом пропагандом на изборима освојио “пун мандат”, добио је прилику да се још једном докаже као “пријатељ Брисела и Вашингтона”. Американци су му “на поклон” послали Дарка Шарића. Све је добио на тацни. Само треба да хапси своје политичке противнике, да их, ако буду непослушни, проглашава “сарадницима нарко клана”, “пријатељима нарко-боса” и слично. Вучићев циљ је апсолутна власт, Амерички је циљ да Србији промени лични опис. Једино што смета овој “хармонији хаоса”, то је Русија која је устала у одбрану својих интереса и интереса своје словенске браће.

У суботу, 22. марта 2014. године, пред закључење овог броја Таблоида, на сајту београдских “Вечерњих новости” објављена је вест да се први потпредседник Владе и председник Српске напредне странке (СНС), Александар Вучић, налази у Русији “…на детаљним здравственим прегледима”. Извор из председништва СНС потврдио је “Новостима” ову вест.

Информација је допуњена и податком да је Вучић “…подвргнут вишедневним контролама због ранијих сметњи које је имао због високог крвног притиска”, те да је његово здравствено стање добро и да је само реч о “прегледима из предострожности, који су уговорени непосредно уочи одржавања ванредних парламентарних избора”(!).

Видевши да се истина не да сакрити, напредњаци су брже-боље саопштили да Вучићев вишедневни лекарски преглед нема никакве везе са преговорима о формирању нове владе Србије. Упркос томе, политичка и медијска чаршија у Београду је истог дана недвосмислено дошла до закључка да је Вучић у Русију отишао “на рибање”, и да није реч о високом крвном притиску, него да се налази “под великим притиском Кремља да опет у владу позове СПС”, и да је управо то разлог пута у Москву.
Истовремено, овај Вучићев нагли одлазак у Москву “на лечење”, многе је подсетио и на његово бекство на ВМА у августу месецу 2012. године, у време када је такође био под “спољним притиском”, а званично се лечио од високог притиска. За боље познаваоце проблема, он је отишао у Москву “да га Руси прегледају по питању Јужног тока”.

Истина је, Александар Вучић почеће да бежи и од самог себе. До апсолутне власти је стигао, али му не пада на памет да прихвати апсолутну одговорност за оно што се буде догађало током даљег распада државе. Зато ће све учинити како би направио систем у коме ће он да влада, а други да одговарају за његове лудачке авантуре. Ту су му добродошле странке попут Тадићеве Нове Демократске странке, Савеза војвођанских Мађара и, пре свих Социјалистичке партије Србије (мада би Вучић најрадије да их никако нема).

Ко год од њих буде прихватио Вучићеву понуду да “учествује у власти”, ставио је главу на пањ! Таквог несрећника не чека ништа добро. Наиме, овај самозвани вођа је и до сада показивао склоност ка пребацивању одговорности на свакога, само не на себе. Сасвим разумљиво-аутократа његовог типа верује у своју безгрешно зачету мисију! Таман посла да он себе види као извор свих зала! Напротив, сваког дана, у свим његовим обраћањима јавности, из њега проговара добро плаћени народни посланик без нарочитих обавеза, члан Српске радикалне странке са Шешељевим ликом на реверу. Иако је већ одавно преузео потпуну власт, Вучић се понаша као да је он опозиција, а да су против њега удружене неке мрачне силе које га ометају у његовој историјској мисији.

Све англоамеричке обавештајне службе знају да је Вучић једна бескарактерна личност, спремна на издају и освету, само ако има слабијег против себе.

Управо због тих “талената”, америчка обавештајна агенција ЦИА му је ових дана испоручила и Дарка Шарића. Да може преко његовог случаја да уцењује своје политичке противнике. Наравно, ЦИА је ово превасходно урадила како би потпуно променила лични опис Србије и сваке њене суверености.

На српском говорном подручју, Дарко Шарић је синоним за нарко-дилера, а за америчке обавештајце, он је “друштвено-политички радник” који ће у Србији својом појавом и оним што зна, направити пометњу. Судећи по начину на који је Шарића раширених руку дочекао Александар Вучић, рекло би се да је реч о “пословном партнеру”. Где су оне силне Шарићеве милијарде које су помињане током мандата Бориса Тадића? Наравно, уложене су, инвестиране, налазе се у легалним новчаним токовима Републике Србије. Њима су финансиране и две владе. На нешто од тог новца Вучић озбиљно рачуна. Поједини коментатори у светској штампи схватају да је Шарић дошао у Србију “да подели новац и среди пословне књиге” са својим старим познаницима.

Ако је тако, а нема сумње да јесте, онда је у праву швајцарски дневни лист “Ноје Цирихе цајтунг” који је недавно у тексту под насловом “Политичка звезда мрачне прошлости” објавио да се “Вучић данас приказује као либерални проевропски политичар са вером у тржишну привреду”.

Приказује, то је кључна реч! А, шта је он уствари, то сви знају. И он је своју политичку школу завршио верујући у изненадну силу која му доноси пуне кофере пара, пуне торбе и кесе зелених долара, евра…Данас, кад има буџет у својим рукама, не требају му донатори. Али, ако је он на њих заборавио, нису они на њега. Друштво његових поверилаца у земљи и иностранству, врло је респектабилно. Како по финансијској снази, тако и по утицају на важне људе који одлучују судбини света.

Изолован и “прочитан”

Непосредно после мартовских избора 2014. године, почела је дивљачка пропаганда Вучићевих медија о незапамћеном тријумфу “какав ни Слободан Милошевић није имао”. Али, по обичају, Србија се боље види из иностранства, па је угледни немачки лист Зидојче цајтунг одмах сврстао Вучића у већ виђене балканске преваранте и већ у наслову “Вучић није спровео нити једну једину реформу а по свему судећи неће их ни бити! Све је било само маркетинг!”, објаснио ко је нови српски вођа и какав му је карактер.

У последње две године, Вучић је лагано стављан у једну спољнополитичку изолацију. Данас је он усамљен, њега ниједан озбиљан светски државник не жели да види. Политичке кловнове његовог ранга, нико не воли да види у својој близини.
Случај бившег министра Саше Радуловића, такође је била тема “Зидојче цајтунга” који поставља питање: “…Зашто је министар привреде Србије Саша Радуловић одустао после само пет месеци на функцији, пита се Зидојче цајтунг. И зашто је поднео оставку дан пре него што је потпредседник Владе Александар Вучић најавио нове изборе? Пре него што је ступио на дужност, Радуловић је вицепремијеру Вучићу ставио на увид детаљан план. Он је обухватао реформу пореског система, нови закон о грађевинском сектору, нови закон о раду, реформу банака као и нове законе о приватизацији и стечају. По Радуловићевим речима, Вучић је прочитао папир и одговорио ‘То би требало да урадимо’. Било је планирано да се четири главна реформска закона усвоје до краја 2013. Министар привреде предложио је прогресивни систем опорезивања, са мањим оптерећењем за људе са ниским приходима, али и за мала предузећа. Рупа у буџету која би тако настала требало је да буде попуњена радикалним смањењем субвенција. Међутим, и министар финансија (Лазар Крстић), као и вицепремијер Вучић дистанцирали су се од реформи…”.

Бол реформи и моћ улице

Да би држао државну благајну под својом апсолутном контролом, Вучићу су потребне послушне креатуре попут министра финансија Лазара Крстића, који је почетком октобра 2013. године да не зна тачан број јавних службеника које плаћа држава! То значи да Крстић не зна ни колико новца из буџета има у оптицају, где се тај новац све налази и ко га користи. Овај мали, бесмислени човек, запослен у Влади Србије са дипломом средње школе, Карићев стипендиста, идеалан је службеник за укус Александра Вучића. Не зна ништа, и не занима га више од онога што му је шеф прописао да зна. У једно је сигуран: Србија има више од 800.000. запослених људи у државној управи, и то није коначан број. Европска унија тражи да се тај број смањи на сто хиљада!! То значи да су на видику велики социјални немири.

Више пута је из европских обавештајних кругова скретана пажња Александру Вучићу да рачуна на лош сценарио, знатно гори од онога у Грчкој, кад крену “болне реформе”.

Српска напредна странка са Вучићем на челу, успела је да још овај пут придобије гласове запошљавањем својих присталица у државној управи и државним предузећима. Само током децембра 2013. запослено је више хиљада нових службеника, све чланова СНС. Али, ко ће сада, након избора, када је празна каса, да им исплаћује плате? Сви стручњаци се слажу да је немогуће избећи смањење пензија. А, Вучић се током избора пензионерима заклињао у супротно!

Вучића може да смакне са власти и чињеница да у 153 пропала предузећа, где још увек ради 50.000 људи, само за плате треба наћи 550 милиона евра годишње. Буџет од 8,5 милијарди евра то не може да поднесе. У оквиру темељне реформе планиран је организовани банкрот и нови процес докапитализације за та предузећа која доносе губитке и чија реконструкција траје већ читаву деценију. Лако је закључити: или ће улица да проради, или ће народ да ћути и гладује. Ово друго не може дуго да траје.
Немачки “Зидојче цајтунг” је посебно место посветио случају бившег министра привреде Саше Радуловића и његовим реформистичким идејама: „…Када су фирме коначно објавиле своја средства којима располажу и своје расходе, министар привреде установио је да је актива битно нижа, а да су дугови значајно виши него што се очекивало. Осим тога, каже министар, многе реформе државних предузећа се коче због политичких партија које контролишу те фирме јер имају своје људе у управним одборима. Код пропалих државних фирми, Радуловић је планирао да уведе утицајну функцију управника за приватизацију. ‘Тако би се тамо сломила моћ партија’, каже он. Радуловић не верује да ће нова власт бити вољна да спроведе реформе, које су могле да буду спроведене одавно…”.

Блиндирани морал

И швајцарски “Ноје Цирхер цајтунг” коментарише српске политичаре, па њихов новинар пише: „…Одједном завијају сирене и бука продире до костију. У ретровизору трепере плава ротациона светла и ускоро су бесне лимузине претекле нормалног возача на српском ауто-путу. Какав се то високи дипломата запутио овуда, кроз српску дивљину, између Тополе и Винче? Другом приликом, током касне суботње вечери у Београду, питамо се због каквог су то хитног државно посла политичари принуђени на тако вратоломну вожњу? И уопште, због чега толико много државних службеника зује са једне на другу страну земље?”
Феномен осионих политичара не постоји у Швајцарској. Тамо је скромност у сваком облику, кључна препорука за бављење политиком. Не и у Србији. Моћ Александра Вучића промовисана је још док је вршио функцију министра одбране. Његов живот са блиндираним џиповима, ротационим светлим које су му поклонили “амерички пријатељи” и армијом обезбеђења, могао је да почне свом снагом.

У земљи којом Вучић влада, званична стопа незапослености је око 30 одсто. Незванично, сваки други радно способан човек је без посла. Треба ли онда говорити о моралу човека који каже да му “богаћење није на првом месту”?
Немачка агенција “Дојче Веле” у врло краткој форми представила је Србију данас: “…Огроман, корумпирани државни апарат са скупим привилегијама, стотине губиташких државних предузећа, бирократија који гуши, застарели закони о раду, државно контролисани медији и застарели образовни систем”

А 1.

Рок трајања

Још пре годину дана, америчке политичке студије рађене за Стејт департмент укалкулисале су могући повратак Бориса Тадића у политику. Али, је тај његов повратак “орочен” на краћи период. Према неким анализама, он Вучићу може да послужи за “једнократну употребу”, јер није извесно хоће ли у међувремену бити оптужен за неко криминално дело (директно или у саучесништву) које је направио током своја два мандата. Вучић може да га штити из љубави према Миодрагу Ракићу, али не заувек…Уколико се још неколико политичара-губитника појави “у служби” Александра Вучића, чека их иста судбина.

Подршка коју Вучић има у САД због предаје Косова, још увек може да му користи, али, не задуго. Уколико нова влада Србије настави са спровођењем „Бриселског споразума”, још неко време ће му Запад бити наклоњен. Али, чим обави тај посао, склониће га као да није ни постојао. Америка никада, ниједног свог слугу није послала у старосну пензију. У том контексту треба посматрати и фаму о рејтингу СНС који се, наводно, креће и до 43 одсто. Треба се сетити да је у разним фазама српског вишестраначја, било странака (СПС, СПО, ДС) које су уживале краткотрајну привилегију да буду доминантни на политичкој сцени. Напредњаци на челу са Вучићем, према проценама озбиљних аналитичара у САД, трајаће онолико кратко колико је потребно да Косово као независна држава буде призната у Уједињеним нацијама. Након тога, и они који данас не говоре о Вучићевој издаји, могу да проговоре.

ГЛОСА

Швајцарска штампа пише да је дошао крај Вучићеве маскараде: “Вучићу је успевало да се у јавној перцепцији појављује као опозиционар, као неко ко се извана бори против штетног политичког система. Као шефу владе ће му та двострука улога нешто теже пасти”

Никола Влаховић

Таблоид