Фонд за развој Србије основан је са намером да се на тај начин помогне обнова посрнуле привреде. У међувремену је он, међутим, постао приручна каса странака на власти. Садашњи Управни одбор Фонда чини осам министара и два државна секретара, а на месту директора је, такође, партијски кадар.
Садашњи Управни одбор Фонда за развој има десет чланова, од чега осам министара и два државна секретара, и то су: Игор Мировић, председник, проф. др Зорана Михајловић, Лазар Крстић, Александар Антић, др Јован Кркобабић, мр Велимир Илић, проф. др Драган Гламочић, Сулејман Угљанин, Татјана Матић, државни секретар и Дејан Поповић, државни секретар
Директор Фонда је Слађана Бацковић, партијски кадар Динкићеве странке Уједињени региони, која је седиште Фонда преселила у Ниш!
Овај Управни одбор, или Влада у малом, донео је одлуку да у 2013. године престану са одобравањем кредита привредим друштвима и предузетницима, иако је на рачуну Фонда било средстава. Јавност је обавештена да је то засновано на огромном износу одобрених кредита несолвентим дужницима. Ако је то тако, од овог Управног одбора треба очекивати да се изврши, или је већ извршена, примопредаја. Јавност очекује да после досадашњег председника Управног одбора Верице Калановић, потпредседника Динкићеве странке Уједињених региона, ова „кредитна установа”, односно приручна каса партијских моћника, буде до темеља пречешљана, не само ко су несолвентни дужници, већ и на основу чега им је одобрен кредит, и да ли је за те сврхе употребљен.
Фонд располаже са 85 милијарди динара капитала, или око 750 милиона евра, али, поред тога, Влада је преко Министарства финансија и привреде, одобрила додатна средства која је Фонд у своје име, а за рачун министарства, одобравао привреди. На почетку 2013. године укупна потраживања Фонда за дате кредите, из сопствених средстава и средстава Владе, износила су 175 милијарди динара, или милијарду и 550 милиона евра. У посебном прилогу дат је преглед потраживања Фонда по делатностима.
Фонд је свој капитал формирао, углавном из средстава државе, превасходно деведесетих година. Од продаје Телекома добио је чак 50,9 милијарди динара, тачније 60 одсто укупног капитала Фонда потиче из тог извора.
Ево како се кретао укупан приход Фонда по годинама: 17,9 милијарди динара у 2009. години, 15,5 милијарди динара у 2010. години, 78,0 милијарди динара у 2011. години, 15,5 милијарди динара у 2012. години.
У 2011. години држава је одобрила Фонду огромна наменска средства, па је у тој години преко Фонда био велики утицај не само на „лечење” посрнулих друштвених предузећа, већ и партијских симпатизера.
Само у 2011. години капитал Фонда смањен је за 22,5 милијарди динара или за више од 200 милиона евра, и у тој години исказан је губитак у пословању од, чак, пет милијарди динара, или скоро педесет милиона евра.
У 2011. години одобрено је 110,9 милијарди динара кредита, док су у 2012. години одобрени кредити износили 80 милијарди динара. На сајту Фонда наведено је да је последња седница Управног одбора Фонда одржана 22. јула прошле године, и да је до тада одобрено кредита у висини од само 773 милиона динара, или око седам милиона евра. Одлуком Владе пресечен је овај „легални” ланац партијског кредитирања.
Према плану прилива за 2013. годину који је прихватио претходни Управни одбор, под руководством Верице Калановић, наплата прилива средстава по датим кредитима била је планирана 11,2 милијарде динара, и то: 9,3 милијарде динара по основу дугорочних кредита из привреде, 800 милиона динара од предузетника, милијарду динара по основу краткорочних кредита из привреде.
Шта се десило са наплатом проблематичних потраживања по основу датих кредита требало би да се сазна након прве наредне седнице Управног одбора, уколико нова влада не изврши промене чланоства Управног одбора, који чини осам досадашњих министара и два државна секретара.
Јавност очекује да ће по годишњем обрачуну за 2013. години збирни подаци бити доступни, а од Управног одбора Фонда и његовог министарског сазива очекујемо да коначно саопште ко је све користио кредите, а није уредно враћао, или је злоупотребио намену за коју су кредити одобрени. Уколико Управни одбор на челу са Игором Мировићем то не саопшти, сва потраживања по кредитима и сви отписи ненаплативих кредита и задужења по основу камате и девизне клаузуле пашће на леђа Српске напредне странке.
А 1.
Милијарде и милиони: ко је имао, добио је још
Када се све сабере, предузећима у власништву Мирослава Мишковића Фонд укупно одобрио чак 1,2 милијарде динара кредита. Фармакому у власништву Мирослава Богићевића дато је 731 милион динара, Руднап групи Војина Лазаревића 508 милиона, ФМП-у Небојше Човића 535 милиона, Интеркомерцу (СПС) је дато 359 милиона, МК Комерцу у власништву Миодрага Костића 300 милиона, Ју поинту Зорана Дракулића 280 милиона, Пецонијевом Рубину 200 милиона, Пинк телевизија од Фонда за развој добила 190 милиона динара. Фирма Банини је положила хипотеку и узела кредит од 168 милиона динара средином 2008. године. Нешто више од 125 милиона динара је доспело за наплату, а остатак још није. Трговинско предузеће Галеб Гроуп из Шапца 2009. је пословало са приходом од 2,4 милијарде динара и без губитака, да би после добијања кредита од 351 милион, до 2012. достигло губитак од 140 милиона динара, а број запослених се са 360 смањио на 170.
Међу предузећима којима је паре позајмио Фонд за развој налазе се Јавор ПДС, РТБ Бор, Застава аутомобили, ФГП Рекорд Раковица, Мачкатица, Индустрија машина и трактора, Прва искра холдинг у реструктурирању, Јанко Лисјак, ТИГ Индустрија текстила, Индустрија мотора Раковица, Мајевица, ГОША холдинг корпорација и други.
Током периода Владе Војислава Коштунице (и ДСС-а) највећи појединачни кредит Фонд је у априлу 2007. године одобрио Фармакому – чак 447,4 милиона динара, од чега је 442 милиона доспело за наплату. Исте године, у новембру, Фонд одобрава нових 115,4 милиона динара кредита Фармакому, овог пута фабрици акумулатора која послује у оквиру тог система. Према подацима Фонда, ниједан део овог кредита до сада није доспео на наплату. Фармаком је за оба кредита положио хипотеку као обезбеђење.
За чуђење је да је Управни одбор на челу са Верицом Калановић, а на предлог директорке Фонда Слађане Бацковић, одобрио Интеркомерцу кредит од 100 милиона динара. За непуштање меница на наплату, по овом кредиту, директну одговорност сноси директорка Бацковић, укљичиво и одговорност за одобравање овог кредита несолвентном клијенту.
А 1.
На почетку 2013. године Фонд потраживао 1,5 милијарди евра
Фонд за развој је на почетку 2013. године потраживао 1,6 милијарди евра, од чега је мањи део дао из сопствених средстава, а већи део из средстава Министарства привреде и Министарства финансија. Та потраживаwа су из следећих делатности:
Ранг Дужници су из делатности Износи у динарима Структура у %
01/ Произ. машина, метала и мет. производа 51.156.308.936 29,15
02/ Произ. прехрамбених производа и пића 18.711.512.679 10,66
03/ Вађење руда и камена 18.421.301.639 10,50
04/ Грађевинарство 16.333.945.504 9,31
05/ Саобраћај, складиштење и везе 13.140.185.652 7,49
06/ Прерада дрвета и производа од дрвета 9.856.099.079 5,61
07/ Производња саобраћајних средстава 5.976.951.944 3,41
08/ Производња електричних и оптичких уређаја 5.571.604.836 3,17
09/ Туризам, хотели и ресторани 5.410.042.454 3,08
10/ Производња текстила и текстиних производа 5.278.047.394 3,01
11/ Производња хемијских производа и влакана 5.273.493.363 3,01
12/ Комуналне,друштвене и личне услуге 4.806.168.446 2,74
13/ Произ. производа од минерала и осталих сировина 2.847.215.401 1,62
14/ Производња производа од гуме и пластике 1.765.991.897 1,01
15/ Произ. целулозе, папира, издавање и штампање 1.648.145.303 0,94
16/ Прерада коже и производа од коже 1.469.279.727 0,84
17/ Остала прерађивачка индустрија 1.231.807.350 0,70
18/ Трговина на велико и мало 1.197.598.902 0,68
19/ Производња ел. енергије, гаса и воде 893.332.999 0,51
20/ Здравствени и социјални рад 800.742.992 0,46
21/ Занатство 678.869.497 0,39
22/ Примарна производња 620.327.676 0,35
23/ Образовање 41.358.955 0,02
24/ Банкарство 11.304.857 0,01
25/ Остале делатности 2.373.954.016 1,35
Укупна потраживања 175.515.591.498 100,02
Миодраг К. Скулић
Таблоид