КУПОВНА моћ грађана Србије све више се „топи“. Само за куповину хране и плаћање месечних рачуна у јануару ове године уместо уобичајених 1,5 плата, за покриће просечне потрошачке корпе било је потребно чак 1,73 просечне зараде, односно 65.717 динара.
Према анализи Министарства трговине, то је за 1,9 одсто више него у истом месецу 2013. године.
– Услед пада зарада и поскупљења појединих производа у јануару је забележен неповољнији однос покривености потрошачке корпе месечном зарадом, па је тако овог јануара куповна моћ била осетно мања – истиче Драгован Миличевић, државни секретар Министарства трговине.
Када је реч о висини зарада економиста Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ-а, објашњава да су плате у јануару испод реалних оквира због утицаја сезоне. Али, као што, како каже „оне високе децемарске нису биле за похвалу, тако ни ове јануарске не могу бити основа за покуду“.
– Оно што је неповољно, међутим, јесте податак да су овогодишње јануарске зараде, ипак, за шест одсто ниже него оне у првом месецу 2013. – наглашава Ђоговић. – То је аларм који указује на опадање куповне моћи становништва и даље смањење личне потрошње, што ће имати негативне последице на малопродајни промет. То ће смањити и тражњу за домаћим индустријским производима, али не само трајним, већ и оним егзистенцијалним из области пољопривредно-прехрамбених производа.
Услед повећања ниже стопе ПДВ са осам на 10 одсто и у случају рачунарске опреме за 20 одсто, као и усклађивања цена акцизних производа, првог месеца у години потрошачке цене повећане су за 1,4 одсто, у односу на претходни, а 3,1 одсто на годишњем нивоу. Највише су отишле код алкохола и дувана за 5,9 одсто, хране 2,3 одсто и здравства и транспорта за око један одсто.
Просечна плата у Србији довољна је тек да се састави крај са крајем и ништа више од тога. Подаци о куповној моћи показују да зарадом можемо да покријемо издатке за просечну потрошачку корпу. Са минималном је већ друга прича, у јануару било је потребно 0,64 одсто плате. Али у питању је „сиротињска корпа“, са знатно мањим избором намирница.
КОМЕ ЈЕ БОЉЕ
Куповна моћ изнад просека републике регистрована је у Београду, Панчеву, Ужицу, Шапцу, Крагујевцу и Смедереву. У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна зарада могла је да покрије минималну, али није била довољна за покриће просечне потрошачке корпе.
Новости
