Хемијски загађивачи хране, међу које спадају и остаци пестицида, тек су на трећем месту ризика од загађења хране, каже потпуковник др Миодраг Јовановић, клинички токсиколог и начелник Токсиколошко-информационог одсека на Војномедицинској академији. Ова информација звучи охрабрујуће, посебно после пласираних вести да се 70 одсто хране у Србији третира пестицидима, за које, наводно, нисмо сигурни какве последице имају по здравље људи и околину.
Ова тема која се годинама у Србији експлоатише најчешће у време када рано поврће стиже на пијаце и даље није довољно разјашњена нити имамо истраживања која би потрошаче коначно уверила шта је права истина.
На питање какве здравствене последице могу имати грађани уколико се хране поврћем и воћем које садржи остатке пестицида у већим количинама од максимално дозвољених (МДК) др Јовановић каже да има доказа да последице могу бити штетне.
– Дугогодишњим експерименталним испитивањима на животињама, али и праћењем штетних ефеката пестицида на људски организам показано је да хронично и вишегодишње уношење њихових остатака преко хране може имати штетан утицај на здравље људи. Међутим, резидуи или остаци пестицида у храни, чак и у повећаним концентрацијама не могу довести до значајних акутних тровања код људи – истиче др Јовановић.
Упитан да ли је у Србији уочен пораст тровања због уношења „прљаве” хране, он каже да у последњих неколико година у овој установи није било случајева акутног тровања резидуима пестицида из хране. Увидом у годишње извештаје Националног центра за контролу тровања бележи се пад броја чак и намерних тровања пестицидима на радном месту.
Наш саговорник истиче да најчешћи узроци тровања храном нису везани за хемикалије и њихово присуство у храни, већ за хигијенски неисправну храну, што излази из домена токсикологије.
У последњој полемици о безбедности хране у Србији из Управе за заштиту биља уверавају да су пестициди под контролом у Србији, а као доказ наводе да од 2007. године ниједна пошиљка хране произведене у нашој земљи није враћена из иностранства. Да ли је баш тако?
Ако јесте, онда смо остали без правог одговора шта се догодило тачно пре годину дана када је из Русије враћен контигент од 60 тона јабука са наводно превисоким концентрацијама остатака пестицида у њима. И због чега су нас Руси још 2011. године упозорили да, уколико желимо тамо да извозимо, морамо да ускладимо третирање воћа хемикалијама са њиховим прописима. Шта год да је прави одговор, недостаје нам системска контрола и прави одговори који се неће бавити нагађањем.
Дотле се једино можемо ослонити на обимна и озбиљна истраживања која спроводи Европска унија, преко Европске агенције за безбедност хране. Најновије истраживање тако је спроведено у 27 земаља ЕУ, а контролисано је око 77.000 узорака и око 500 различитих врста хране. Цео пројекат урађен је у циљу контроле и спровођења европског законодавства у овој области, али такође даје одговоре потрошачима у којим намирницама има највише остатака пестицида.
– Резултати су показали да је у 1,6 одсто укупног броја узорака пронађено више од максимално дозвољене концентрације остатака пестицида. У некима је било више у некима мање, па су тако неславно прво место заузеле житарице – овас, а онда и зелена салата са 3,4 одсто узорака који су премашили границу. Јабуке су по европском истраживању заузеле четврто место по загађености, док их САД у својим последњим истраживањима сврставају на прво место листе „најпрљавијих” производа, то јест пољопривредних производа са највише остатака пестицида. Осим јабука, у врху листе „прљавих” су целер (који је годинама био на првом месту) и чери парадајз – објавила је у свом последњем истраживању Америчка организација за здравствену безбедност потрошача Environmental Working Group (EWG).
Пестициди и њихова штетност по здравље људи окупирају јавност и у другим земљама. Могло би се рећи да је страх од пестицида доминантан када је реч о безбедности хране, иако сва истраживања показују да има много више разлога за страх од бактериолошке неисправности и нехигијене у производњи.
Немачки завод за процену ризика је у последњем истраживању јавног мњења објавио податке о томе како грађани доживљавају ову тему и чега се највише плаше. Ово истраживање је дало врло занимљиве одговоре који ће, како се наводи, бити употребљени и у унапређивању прописа.
И Немци, ако је судити по резултатима ове студије, знају мало о пестицидима и њиховим остацима у храни. Ипак, 70 одсто анкетираних сматра да су остаци пестицида у пољопривредним производима забрањени, чак и када не премашују максимално дозвољене количине .
Анкета је, између осталог, показала да грађани пестициде обично сматрају ризичним и штетним за људе или животну средину, чак и када се користе на одговарајући начин. И док 28 одсто потрошача сматра да су хемикалије које се користе у дозвољеним количинама безопасне за људе и околину, 72 одсто анкетираних у то не верује и сматра их ризичним. Резултат је сличан и када је реч о штети коју могу нанети људима, па чак 67 одсто грађана сматра да је ризик од пестицида озбиљан, баш као и од ГМО, конзерванса, вештачких арома и укуса.
Једно од питања у овој студији, која је такође потврдила да се грађани о пестицидима највише информишу из медија (не из евентуалних личних искустава или здравствених проблема које су имали), било је и које воће је, према њиховом мишљењу, највише „контаминирано” пестицидима. Чак 21 одсто је је одговорило да су то јабуке, а онда следе грожђе, парадајз, цитруси, паприка, зелена салата. На последњем месту је шаргарепа, за коју је гласало тек два одсто анкетираних.
