ПРВО што нова влада треба да учини свакако је побољшање ликвидности и увођење финансијског реда, где се наш систем готово распао. Данас је теже наплатити робу или услугу, него је испоручити, каже за „Новости“ економиста Љубомир Маџар.

– Сама влада, која треба да је гарант испуњења уговорних односа, сама их урушава, држава нам је највећи дужник, па није чудо да нам је цела привреда огрезла у неплаћању и дуговима – објашњава Маџар. – Данас не плаћају рачуне ни они који немају, али ни они који имају новца, јер је платити или не платити за оно што си дужан постала ствар незаконитог императива и пословне политике, чиме се доста манипулише.

Нова влада мора коначно хитно да среди буџет. Тај наш дефицит, који је планиран на нивоу од 7,1 одсто бруто домаћег производа (БДП) могао би чак и да буде већи, иако закон прописује максимум од 4,5 одсто. То је још један скандал, држава на тако драстичан начин крши закон који је сама донела. Јавни дуг и државни дефицит су у следећој линији приоритета, па следе субвенције и њихово преиспитивање.

Када бих ја саветовао државу, додаје наш саговорник, прво бих рекао да укину неке ствари, пре свега субвенције, а није их требало ни уводити.

– Субвенције које је давала наша држава су непотребне, крајње штетне и веома дискриминаторне – оцењује Маџар. – Појединим инвеститорима плаћано је по 10.000 евра за отаврање једног радног места, а други не добијају ништа, него још издвајају средства за субвенционисање конкурената.

Болна тачка домаће економије су и јавна предузећа, односно 153 фирме у реструктурирању, где се на врло скуп начин одржавају радна места, укључујући и Железару у Смедереву. Овде је било много јефтиније да се одобре паре из буџета, него да се упали „висока пећ“, јер да је то било профитабилно, одавно би то урадио „Ју-Ес стил“, не би препустио некоме другом. Пред владом је коначно и завршавање приватизације, нарочито код фирми које немају никакву будућност.
МЕЊАТИ ЗАКОН О РАДУ

ПРЕДЛОЖЕН Закон о раду је тако накарадан и наопак да га треба мењати, каже Љубомир Маџар. Тај закон погађа оне којима је код нас најтеже, а то су они који немају никаквог радног места. Дакле, креаторима економске политике препоручио бих да крену са тим и да то буде међу првим активностима владе.