Експериментисали смо са уставном монархијом, парламентаризмом, вишестраначким и председничким системом, али се као успешан показао само социјализам са кинеским карактеристикама, поручио председник Кине Си Ђинпинг.
Кина, због јединствених историјских и друштвених услова, не може да преслика политичке системе других земаља па ни вишепартијску демократију, изјавио је кинески председник Си Ђинпинг током посете Европи, одговарајући тако на честу критику Запада да влада у Пекингу не поштује основна људска и политичка права.
Ми смо у прошлости експериментисали са различитим политичким системима, али то није дало резултате, казао је Си, додавши да неће копирати стране развојне моделе јер им то неће одговарати и могло би да проузрокује „катастрофалне последице”. „Воће може да изгледа исто, али је укус сасвим различит”, поручио је Си на предавању на Европском колеџу у Брижу, преноси Ројтерс.
Кина је друга највећа економија света, којој се и даље предвиђа привредни раст, али јој Запад замера недостатак демократије и слободе говора. И поред тога што је дозволила приватну иницијативу и страни капитал, власт није одобрила и либералну демократију и такмичење идеја и странака на изборима. Владајућа Комунистичка партија и даље држи све конце у својим рукама редовно посежући за цензурисањем медија и блокирањем садржаја на „Гуглу”, због чега трпи критике западних демократија. САД и ЕУ очекују од Кине да се реформише и у политичком, а не само у економском смислу, али је Си у свом говору објаснио да је социјализам једино решење за његову земљу.
„Уставна монархија, парламентаризам, вишестраначки систем и председнички систем, све смо разматрали, пробали, али ниједан није био успешан”, казао је председник у свом једином обраћању јавности током посете Европи, којем су присуствовали белгијски краљ и премијер.
Без директне осуде Русије
Си Ђинпинг је изјавио да се Пекинг противи мешању у унутрашње послове других држава, али није директно критиковао Русију због анексије Крима.
“Кина следи политику мира. Кина је посвећена немешању у ствари других земаља”, истакао је Си.
Међутим, како је приметио Ројтерс, Пекинг није дозволио да буде увучен у спор између Запада и Русије око Украјине.
“Коначно, Кина је пошла путем социјализма. Током изградње социјализма имали смо успехе, али и грешке. Ипак, пронашли смо наш пут, успели и основали социјализам са кинеским карактеристикама.”
Утицајни недељник Комунистичке партије Кине „Кијуши” подвлачи председникове речи истицањем да не постоје „универзалне вредности”, то јест да вишестраначки избори, смена власти и слободни медији нису модел примењив за сва друштва на планети. Запад већ скоро 200 година говори о слободи, демократији и људским правима, и не може да дода ништа ново, каже се у том коментару чије делове преноси Ројтерс: „Знате и сами да ципела одговара тек када је обујете и уверите се у то. Тако и кинески народ има право да каже да ли му одговара кинески развојни пут.”
Званични Пекинг често се позива на изреку да „није важно да ли је мачка бела или црна ако лови мишеве”, то јест на идеју да ако људи добро живе, није важно да ли је земља либерална западна демократија, кинески државни капитализам или нешто треће. Кинези су последњих деценија доживели убрзани раст економије и осетили знатно побољшање животног стандарда због чега многи верују да економске слободе не морају нужно да иду са политичким. Ипак, поједини активисти не слажу се са овом оценом и сматрају ће све образованија и богатија средња класа захтевати веће слободе, укључујући слободу говора.
„Саут чајна морнинг пост” преноси коментаре кинеских блогера који су се побунили против председникове поруке оценивши да је социјализам био избор малог броја људи и да демократија у Кини никада и није имала шансу. Лист из Хонгконга цитира једног онлајн критичара који је иронично прокоментарисао: „Нисам се довољно припремио за возачки испит па сам пао. Претпостављам да вожња никада неће бити за мене.”
ЕУ често критикује Пекинг због политичких затвореника и политике према мањинама, посебно према муслиманским Ујгурима. Ипак, њихови економски односи веома су развијени. Европска унија је највећи трговински партнер Кине, а вредност њихове трговинске размене је 560 милијарди евра годишња. Си је дошао на Стари континент, између осталог, и због учествовања на самиту ЕУ–Кина, где се у понедељак састао са председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом и председником Европског савета Херманом ван Ромпајем. Кинески председник је у говору у Брижу истакао да су односи између ЕУ и Пекинга од изузетне важности за његову земљу као и да је, упркос живом сећању Кинеза на стране интервенције и репресију, дошао у Европу да „изгради мост дуж евроазијског континента”.
Политика
Posteno..