Један од најрадостнијих празника црквене године је свечаност Благовести Пресвете Богородице, који се обележава данас, 7. априла у Јерусалимској, Српској, Грузијског и Руској православној цркви. Главну празничку литургију у Русији у благовештенском сабору Московског Кремља служио је Патријарх Московски и све Русије Кирил.
Благовести су један од 12 главних празника црквене године. Без обзира на то што су овај празник почели широко да обележавају тек у 7. веку, он је свој назив добио од познатог јеванђеоског догађаја – архангел Гаврило донео је Деви Марији Благу вест о томе да ће она родити сина који ће постати Спасиоц света. У древним црквама свечаност се називала на разне начине: поздрав Марији, Зачешће Христа, Почетак Искупљења, Празник Оваплоћења. Ипак његов смисао је увек био један – очекиване чуда, радости и наде, објашњава професор Сретенског духовног семинара протојереј Вадим Леонов.
Свака парохијска православна црква има своје традиције прославе Благовести. Али главно и обавезно је да људи долазе у храм Божји да се моле, исповедају, причешћују светим Христовим тајнама. Овај дан се сматра једним од најважнији и толико дриљивих да људи не само да честитају једни другима, већ се чак труде да не раде. И чак постоји изрека да на Благовести чак птице гњезда не вију.
Птице се не помињу случајно. На многим иконама и фрескама са представом Благовести одувек је присуствовао голуб – хришћански симбол светог духа. У многим словенским државама до данас 7. априла пеку кекс у виду разних птица. У Русији од древних времена па до почетка 20. века на тај над птице које седе у кавезу пуштали су на слободу, пошто су празник Благовести људи видели као симбол почетка свеопште благодати – и у природи, и у животу човека. Ипак у време совјетске власти ова традиција је била прекинута и обновљена је тек 1995. године. То није само данак историјској прошлости, већ и хришћанско осмишљавање свечаности, објашњава православни свештеник Георгиј Рошчин.
Патријарх Московски и све Русије пошто одржи литургију у главном сабору Московског Кремља (Благовештенском сабору), после завршетка богослужења пушта на слободу птице. Овај обичај је настао зато што се сматра да управо на Благовести Свети Дух се спустио на Деву Марију и она је почела да носи у утроби Богочовека Исуса Христа.
Ако су раније почетком априла у Москви и другим градовима припремали специјалне пијаце голубова, где су могли да се купе најлепши голубови, сада их специјално узгајају у Федерацији спортског голубарства. Пре него што се виду у празнично небо, птићи пролазе специјалну обуку, говори преседник Федерације спортског голубарства Александар Карелин.
Васпитавамо младе птице које треба тренирати. Оне су још мале, ништа не знају, зиму нису виделе. Почињемо да тренирамо са малог растојања. Односимо их на 500 метара, пуштамо, затим на километар-километар и по, затим талентованије на једно три и пет километара. Пожењно је сваки пут три пута поновити такве летове. Научници су нашли да на глави голуба постоје специјалне антене. У њима су честице метала и оне служе голубу као компас. Захваљујући њима птица добро зна ареал где живи, не само Москву, већ и регион где се налази њен голубарник. Уз помоћ тих антена голуб одређује магнетно поље свог голубарника, и зато може лако да се врати кући са далеких путовања.
Без обзира на то што празник пада на Велики пост, време строге аскезе у јелу и емоцијама, на Благовести се верницима допушта да се радују од све душе и једу рибу и морске плодове. Већ за недељу дана – од 13. априла – Врбице, за њих започињу најстрожи дани црквене године – Страсна Седмица – време сећања на последњу недељу живота Спаситеља. А све се завршава светлим Христовим ускрснућем. Ове године Ускрс ће сви хришћани света обележити истог дана – 20. априла.
Милена Фаустова
Глас Русије
