Што се заправо десило јучер у источном украјинском граду Краматорск? У првим тренуцима изгледало је као да креће велика војна офензива које ће у каквој “блитзкриег” операцији “ослободити” цијели исток земље од побуњеника који до сада већ имају контролу над низом градовима.
Оно што се заправо десило било је нека врста крваве ПР кампање. “Крваве” зато јер је убијено између 4 и 11 људи, коначна бројка још није позната, “ПР кампање” зато јер оно чему смо јучер свједочили није била муњевита војна операција враћања контроле у руке централних власти, већ спашавање кредибилитета пучиста на власти у Кијеву.
Када су кренуле колоне украјинске војске, добар дио посла обављали су страни новинари фотографирајући исту. Чак и поједини Западни медији преносе како је ово било “манифестирање снаге”, а не нужно упораба исте на великој разини.
Зашто је ова крвава ПР кампања толико потребна пучистима у Кијеву? Морамо све елементе узети у обзир, па тако и чињеницу да је тијеком јучерашњег дана зграда парламента у Кијеву поновно била под опсадом, а радикални просвједници још су се једном покушали пробити унутра. Што сада желе од пучиста? Желе “акцију”, желе праву силу, гушење побуне на истоку земље.
Пучистичка Влада је до сада најављивала акцију на истоку више пута. Ултиматуми и рокови су дошли и прошли, а сваки дан који су одлагали почетак операције, побуњеници су преузимали све већу и чвршћу контролу. Само ПР кампање, без крви, више није била опција. Јер постаје све теже и теже побуњенике називати “руским агентима” када се на барикадама у Луганску, Слаиванску, Доњецку и другдје почну појављивати средњовјечне госпође, мајке с дјецом, радници, студенти и сви други слојеви популације, а руске заставе почињу бивати све више и више замјењиване заставама Доњецка.
Сигурно у традиционално рударско-индустријској регији Донбас постоје про-руски унитаристи, људи који наивно мисле да ће “Путине спаси нас” бити магична ријеч за улазак руске војске и стварањем “Крим 2.0” сценарија. Могла би у коначници руска војска и интервенирати, то дакако није искључено, но јако тешко ће се десити сценариј којег, бар тако изгледа, чак и НАТО на неки начин зазива – да регија Донбас постане нови дио руског територија.
Да је Русија само чекала на повод, како нас увјеравају данима пробрани страни аналитичари и прогностичари, онда би то учинила већ јучер када су над Краматорском почели звиждати украјински војни ловци и хеликоптери. Русија ће интервенирати ако заиста крене нека врста покоља од стране агресивне, али и угрожене, пучистичке владе. Но, такво што је све мање извјесно јер, како ћемо ускоро видјети, јучерашња операција у Краматорску заправо је била дебакл – дебакл који неће спасити ни пучисте нити ће довести исток Украјине ближе Русији, али ће итекако ојачати идеју Народне Републике Доњецк као нешто што није само сепаратистичка ПР кампања, већ можда и једина опција.
Пучисти у Кијеву поставили су генерала Василија Крутова за човјека који ће водити “анти-терористичку” операцију на истоку земље. Управо је он тијеком јучерашњег дана изашао у јавност с изјавама да ће “сви они који не положе оружје бити елиминирани”.
Затим је услиједила операција у Краматорску, граду с око 120,000 људи у непосредној близини града Славианск. Краматорск до сада готово да није био ни спомињан у контексту побуне на истоку, већ је био тек један у низу мањих градова гдје су побуњеничке снаге преузеле контролу над зградама. Зашто почињати операцију баш у Краматорску? Очито је да је ово требао бити пробни полигон те како би након тога нова мета постао Славианск.
Пучистима у Кијеву требала је нека врста побједе, нешто што би могли назвати својим првим конкретним успјехом против побуњеника, јер ако ускоро не изађу пред јавност с таквим нечим, Маидановци ће их прогласити неспособнима и промптно срушити још брже него су срушили Јануковича.
Напад је изведен на малу војну зрачну луку која се налазила с источне стране града. Колико се у тренутку напада у истој налазило побуњеника те колико их је било наоружано, није познато, но очигледно их није било превише. Украјинске снаге искрцале су се из два хеликоптера те је избио први већи оружани сукоб. Информације говоре како војска није изгубила нити једног човјека, док је друга страна изгубила неколико.
Тај дио операције, ако гледамо у војном смислу, није био дебакл, но оно што је услиједило свакако јест. Недуго након што су заузели војну зрачну луку, на простор исте “тријумфално” стиже и генерал Василиј Крутов, како би особно ставио “точку на и” ове крваве ПР кампање.
Но, тада се десило нешто непредвидљиво за Крутова и његове трупе. Становници Краматорска, више цивили него побуњеници, почели су излазити на улице те су кренули у правцу зрачне луке. Стотине стижу на мјесто сукоба унаточ чињеници да је на снази “анти-терористичка” операција и да тим потезом засигурно доводе и свој живот у опасност.
Приближавају се војсци, а она пријетећи пуца у зрак. Људи и даље долазе, све их је више. Генерал Крутов, као типично збуњено војно лице које ни само не зна да ли је агресор или ослободитељ, покушава појаснити своју улогу локалним становницима који га сада већ окружују.
“Што радите овдје? Зашто сте дошли?”, вичу становници Краматорска, док генерал Крутов објашњава: “Проводимо анти-терористичку операцију”, на што га ови прекидају: “Какви терористи? О чему ви причате?”.
Војници, подједнако збуњени, почињу поновно пуцати у зрак, али ови као да се на обазиру на звук оружја те инзистирају – “Желимо знати зашто је војска дошла овдје?”. Непосредно прије војници су отворили ватру на локално становништво те ранили неколико. Крутов се оправдава, тврди како су његови војници били окружени те како су морали отворити ватру, но његове исприке одмах заглушују повици “Лажи! Лажи!” и “Донбас! Донбас!”.
Генерал Василиј Крутов, који је стигао у Краматорск како би постао симболом војне силе пучистичких власти, сада је већ у физичкој опасности. Становници крећу на њега, ударају у главу, бацају му војну капу у којој се појавио, грабе га за руке и покушавају га одвући, док други узвикују “Ухитимо га!”. У овој напетој ситуацији војници га ипак успијевају истргнути из гомиле која га је умало линчовала те га ескортирају до улаза у војни објект у склопу зрачне луке.
Што се пак тиче ранијих догађаја, “борба” за зрачну луку у Краматорску и није била нека борба већ напад на ненаоружане људе. Један од рањених, који се представио само именом Сергеј, испричао је у разговору за британски лист Тхе Гуардиан како је његова скупина кренула према зрачној луци, носећи само палице, након што су видјели да се спуштају хеликоптери. “Када смо прошли кроз улаз, војници су почели пуцати на нас”, рекао је те оповргава да је његова скупина код себе имала ватрено оружје.
Исти новинар који је разговарао са Сергејем, рекао је како је видио војни зракоплов како надлијеће изнад луке, вјеројатно СУ-27. Локални становници истичу како је зракоплов раније и пуцао.
Генерал Крутов, након инцидента по његовом доласку, касније је разговарао с новинарима те је рекао како иза немира стоје “руске снаге”. Тврди како је око 300 припадника руске војске дан раније стигло у сусједну регију Луганск. “Морамо уништити стране агресоре. Међу њима се налазе шпијуни руске војске, професионалци с искуством у разним сукобима”, рекао је украјински генерал.Крутов наставља у “крутом” тону – новинари су га питали хоће ли дати нови ултиматум онима који држе друге владине зграде, на што он одговара како би то било “превише хуманитарно”. Тврди како су цивилне жртве могуће, но како ће његове снаге настојати да “нити једна невина особа не пати”.
“Нажалост пред нама је тешка ситуација јер они који проводе овај план се скривају иза људских штитова”, рекао је Крутов, очито се реферирајући на просвједнике који подржавају устанак диљем источне Украјине.
Један од војника, који није желио дати име, рекао је: “Ми вјерујемо у оно што радимо овдје – бранимо нашу Владу, наш териториј и мир. Нитко се не жели борити с просвједницима”.
Један од локалних становника, који се представио само именом Валериј, дао је коментар новинару листа Тхе Гуардиан: “Ми нисмо сепаратисти. Ја не желим да се Украјина подијели. Не желим да наша земља постане дио Русије, али желим референдум јер једноставно не можемо радити с овим режимом на власти”.
Људи као што је Валериј има јако пуно на истоку Украјине, то је неугодна чињеница за све оне који тврде да су сви просвједници уједно и “про-руски сепаратисти” (опширније о теми: Није све у национализму: Класна и социјална димензија устанка на истоку Украјине – побуна против Кијева је и побуна против девастирајућих ММФ мјера и економског ропства).
Да је јучерашња операција била дебакл, показују и релативно лоше “рецензије” у Западним медијима који су до јучер најгласније истицали како Кијев мора одлучно реагирати како би се зауставио “Путинов експанзионизам”. Тхе Гуаридан такођер наводи: “Анти-терористичка операција најављена од стране актуалног предсједника Александра Турчинова, лоше је почела када су трупе снага сигурности преузеле контролу над војном базом те притом отвориле ватру и раниле најмање двојицу просвједника”.
Реутерс преноси како је операција била ограничена на искрцавање трупа хеликоптерима те како је “предсједник Турчинов у Кијеву прогласио јако потребну побједу над про-руским побуњеницима рекавши како је зрачна база ‘ослобођена’. Но милитантима нема ни трага”.
Ако Западни медији такођер тврде да милитаната у бази није било, на кога је онда украјинска војска отворила ватру? Одговор се сам од себе намеће, а неће га моћи негирати ни генерал Крутов – пуцали на локалне просвједнике те самим тиме вишеструко ојачали потпору за побуњенике диљем источне Украјине.
Надаље, Реутерс преноси како су се украјинске трупе јутрос у зору повукле из базе. Просвједници из Краматорска ноћас нису спавали, остали су пред базом те поручили да не одлазе никуда док се војска не повуче. Неколико извора преноси како се војска повукла, но још нема службене потврде ових информација у вријеме писања овог текста.
У исто вријеме из Кијева поручују како је “анти-терористичка” операција већ на снази и у оближњем граду Славианску, но за сада нема никаквих информација које би потврдиле то. Војска је стигла пред град, а према неким изворима налази се и унутар града, но кључне зграде и даље контролирају побуњеничке скупине и локални просвједници.
Русија за сада поручује како су “забринути” развојем догађаја на истоку Украјине, но изузев тих изјава нису најављени никакви потези. У исто вријеме гласноговорник америчког предсједника Барацка Обаме рекао је како украјинска влада “има обвезу одговорити на провокације на истоку земље”.
Занимљив став САД-а зар не? Неизабрана влада има “обвезу” одговорити на провокацију? Да ли је исто тако обвезу имала и влада Муаммара Гаддафија када су избиле провокације, такођер на истоку, у граду Бенгази? Памти ли свијет која је тада била реакција САД-а? Учинили су управо оно што сада поручују Русији да никако не смије учинити – укључили су се војно у рат на страни побуњеника и силом срушили власти у Триполију.
Неки и даље упорно одбијају чути грандиозне контрадикције америчких власти и Обамине администрације. Неки пак тврде како је Русија “иста као и САД” – можда и јест, ако руске зрачне снаге почну немилосрдно бомбардирати Кијев, као што су америчке тукле по Триполију, онда можемо заиста без имало дилеме тврдити како Русија јест иста као и САД, до онда би то било чисто лицемјерје и некаква форсирана релативизација без аргумената.
Америчку екстремно саму себи контрадикторну политику спашава још једино дебели слој ултра-вјерних масс-медија који једноставно одбијају извршити најобичнију и најједноставнију компарацију. За то нам не требају престижна пера и утјецајни поете из елитног друштва награђиваних новинара, сваки имало писмени новинар може у року од сат времена успоредити изјаве америчког предсједника Барацка Обама пред напад на Либију 2011. и сада када украјинске режимске снаге покрећу офензиву на истоку земље.
Чињеница да се то одбија учинити показује како је добар дио цијеле професије или ушуткан или практицира самонаметнуто игнорирање чињеница.
Ако нетко жели извршити критику великих сила, може комотно рећи да су све велике силе сличне, али да су баш “исте” би било чисто претјеривање. Дакако да ће Русија такођер заротирати своје ставове за 180 ступњева када је ријеч о Украјини, у контрасту с онима према Сирији гдје прешутно одобрава и помаже борбу власти и војске против побуњеника.
Притом је такођер једноставно нереално игнорирати чињеницу да се Украјина налази на руској граници док је један конфликт у Либији био јако, јако, далеко од америчке границе.
Ако Русија крене војно у Украјину, онда ће се приближити оној поражавајућој “сви су они исти” дефиницији, што је разлог више зашто би Русија морала под сваку цијену не упустити се у такву интервенцију.
Руске потенцијалне територијалне претензије на источну Украјину не би имале никаквог оправдања, чак и за војну интервенцију би се јако тешко могло извлачити оправдања, но, ако је судити према јучерашњим догађајима у Краматорску, народу на истоку Украјине неће ни требати помоћ.
Они имају сво право одбацивати неизабрану власт која се тренутачно налази у Кијеву. Реално гледајући, референдум је најбоље рјешење за смиривање тензија. Референдум у источним регијама Украјине нипошто не би проширио руски териториј – многи противници режима у Кијеву желе или већу аутономију или самосталност, опција за прикључење Русији није водећа опција и то је посве јасно, тако да би референдум заправо био на неки начин и осигурање од “руског експанзионизма” за све оне који од истога данас толико страхују.
Но, референдум би вјеројатно био и колапс пучиста у Кијеву, али то не би била никаква штета. Њихова власт нема легитимитет владати цијелом Украјином, а дефинитивно нема легитимитет покретати војну офензиву на исток земље.
Јанукович, који је имао демократски легитимитет, није покретао војску против побуњеника који су окупирали владине зграде. Цијели Западни свијет га је преклињао да то не чини, да је то недопустиво, да се такве ствари у 21. стољећом једноставно не смију догађати, мада су побуњеници тада такођер били наоружани и држали су кључне зграде у центру Кијева. Није прошло ни 2 мјесеца и сада тај исти Запад поручује како нелегитимна, неизабрана, националистичка хунта има “обвезу” војском гушити побуну на истоку земље (!). Оканите се питања тко навија за Исток, а тко за Запад, питајте се – тко је овдје луд?
Адванце.хр
