Како су саопштили медији, кандидати за место будућег шефа Европске комисије из редова европских конзервативаца и социјалиста Жан Клод Јункер- бивши премијер Луксембурга и Мартин Шулц, садашњи председник Европског парламнета, критиковали су оно што је изјавио шеф Европског савета Херман Ван Ромпеј, а што се тиче примене демократских принципа и делатности руководећих структура ЕУ.

Ромпеј је своје изјаве током интервјуа за немачки часопис «Süddeutsche Zeitung» где је говорио о разлозима због којих се Европљани тако пасивно односе ка предстојећим изборима за Европски парламент. Та пасивност, по речима шефа Европског савета, била је уочљива већ на првим директним изборима 1979.године. Грађани нису показали посебан интерес ка њима обзиром да ови избори никакв конкретан утицај на њихов свакодневни живот нису имали. Ван Ромпеј је признао да је после Лисабонског уговора парламент постао утицајнији као тело и да му је улога постала јача. Ипак, изјавио је он, главне се одлуке доносе не у парламенту, већ на „другом месту“.

На питање новинара а где то конкретно, Ван Ромпеј је одговорио- у Европском савету, који окупља шефове држава и влада. И то је та разлика, приметио је шеф Савета, коју грађани Европе одлично знају. Даље је реч ишла о томе да осим квалитета неког конкретног кандидата улогу у његовом избору играју и неке,унапред зацртане датости односно захтеви – да ли кандидат са југа Европе или не, да ли је мушкарац или жена и тако даље.

И на крају, мимо свега реченог, додао је Ромпеј да при доношењу круцијалних одлука у сали Европског савета „неприметно“ присуствују и финансијска тржишта. Због чега су се, а не би требало да чуди, на Ромпеја који одлази у новембру 2014.године, буквално обрушили Жан Клод Јункер и Мартин Шулц- саопштио је портал „EuroActiv”.

Проблем дефицита демократије у ЕУ помињу многи експерти. Као на пример, шеф одељења стратешких оцена Центра ситуационе анализе Академије наука Русије Сергеј Уткин:

– Дискусија о дефициту демократије се води у Европи већ дуго, са друге стране, не би требало преувеличавати ситуацију. Заиста, Европску комисију бирају владе а не грађани. Али те су владе формиране тако што су пре тога грађани делегирали своје гласове. Они предлажу кандидатуре Европском парламенту, а он утврђује комисаре. Што се тиче Ромпеја и Ештон, које критикују за пасивност, њих и јесу изабрали да они не би могли да постану самосталне политичке фигуре.

Говорећи о чудној отворености Ромпеја, требало би рећи да се он бави и писањем стихова у стилу јапанске хаику поезије. Ево примера његове креативности: „Ветар таласа косу. Године пролазе, ветар све јаче дува, а косе више нема“. Није ли ово наговештај нестајања демократије у ЕУ?

Олег Севергин,