Да није било Католичке цркве, али и директне и индиректне помоћи савезника, усташки поглавник Анте Павелић засигурно се не би дочепао јужне Америке. Док недавно објављени документи америчке обавештајне агенције ЦИА показују какав су пинг-понг водили Американци и Британци око Павелића, допустивши му да побегне из Ватикана, ниједном речи се не спомиње усташко злато које су Павелић и дружина однели из Загреба. А реч је о огромној количини злата одузетог Јеврејима и Србима у НДХ које је у великим сандуцима усташка врхушка понела са собом бежећи у Аустрију, а затим у Италију.

Кључни човек који је организовао Павелићево бекство из Ватикана према јужној Америци био је поп Крунослав Стјепан Драгановић, изасланик НДХ при Светој Столици. Он је био алфа и омега Завода светог Јеролима у Риму, сигурне куће за усташке злочинце, а добро је знао и што се догодило са опљачканим златом. По неким информацијама Павелић је са собом однео злато вредно 80 милиона тадашњих долара. Део злата, око 1.338 килограма, је још годину дана пре рата усташка Хрватска државна банка пребацила у Швајцарску, а остатак блага у 13 сандука однео је лично Павелић. Ни то није било све. У фрањевачком самостану на Каптолу у јануару 1946. откривено је 36 сандука пуних злата, сребра и других драгоцености опљачканих од Срба и Јевреја. Постојале су и информације да опљачканог блага има још у загребачким самостанима и црквама, као и испод темеља луксузних вила у којима су усташе живеле.

Павелић је у пратњи 1.500 усташа кренуо из Загреба 7. маја 1945. године. Бројни исказима преживелих усташа и преостали документи указују да је део злата које су носили завршио одмах код Британаца, када су усташе прешле аустријску границу код Блајбурга. Тим златом Павелић је наводно поткупио британске официре и купио слободу. Ова тврдња спомиње се и у једном извештају америчког Стејт Департмента.

Део злата пре Павелићевог бекства из Загреба добиле су и друге усташе, а идеја је била да се тиме финансира њихов повратак и устанак. Много усташког злата је ипак завршило у римском Заводу светог Јеронима, јер је Крунослав Драгановић њиме финансирао фалсификоване документе усташе и финансирао њихово пребацивање у јужну Америку. На дугом списку оних који су уз помоћ Ватикана „нестали“ импозантан је број ратних злочинаца.

Драгановићева архива открива како је контактирао тада утицајне политичаре и генерале, али се наравно изостављају подаци како их је поткупљивао да не хапсе ратне злочинце.

ЗУБИ ЛОГОРАША КАО МОНЕТА

У јуриШу на јеврејску и српску имовину 1941. покрадена је импозантна количина злата. Загребачки Јевреји кажу да је само у Загребу отето 1.004 килограма злата Јеврејима, а подсећају да су у логору у Јасеновцу усташки кољачи вадили Јеврејима и Србима златне зубе. Тим крвавим благом финансирано је скривање Анте Павелић до 1947. у Ватикану, одакле је отпутовао према слободи у Јужној Америци.