Обавезно лиценцирање семена је контроверзно, како у оквиру Европске уније тако и у Колумбији. Критичари страхују да од тога профитирају само велике корпорације.
Од 2010. године и ступања на снагу уредбе 970, сељацима у Колумбији забрањено је да на својим пољима једноставно сеју семе које су сами произвели, већ само оно које је регистровано код власти. Та строга мера резултат је лобирања великих компанија, кажу у мрежи која се у Колумбији бори за очување домаћих сорти семена.
„Од тог закона профитирају велики концерни – Монсанто, Сингента и Дипонт. Само они могу да региструју семе. Мали земљорадник нема приступ тржишту“, каже активисткиња Осорио Торес. „Због новог прописа, уништено је више од 4.000 тона семена малих и средњих пољопривредника, а власници су оптужени. Због тога је било великих штрајкова и демонстрација у Колумбији.“
У ЕУ се спрема реформа
Такав сценарио је у овом тренутку у Европи мало вероватан. Али, сертификација семена проблем је и у Европској унији. Европска комисија планира да реформише систем одобравања семена, тако да би оно убудуће могло да се продаје широм Европе тек после уписа у централни регистар. Планови су нашили на велику критику, јер би тиме могле бити угрожене старе и ретке сорте, а мали фармери и хоби баштовани били би приморани да купују ново семе.
Комерицјалне или старе сорте?
Осорио Торес ситуацију у Европи сматра много гором у односу на Колумбију, јер Европа скоро да више и нема сопствено семе. Ига Низник, референт за политику семена у Друштву за очување и ширење биљне разноликости „Нојева барка“ потврђује „да у јако индустријализованим земљама ЕУ, сопствено семе скоро више не постоји“. Она међутим тврди да у земљама у којима и мале фарме имају своје место, то изгледа другачије: „У Пољској, на пример, процењује се да 80 одсто фармера не користи комерцијално семе. Они сами производе семе и међусобно га размењују. Такав облик неформалног ширења неког семена био би забрањен новим прописима Европске уније.“
Европски парламент је у марту великом већином одбио предлог нове регулативе за семе. Следећи који треба да се изјасни о регулисању семена јесте Савет министара ЕУ у којем је представљено свих 28 држава-чланице. Андреас Рикеберг из иницијативе „Семенска кампања“ страхује да индустријски лоби покушава да утиче на доношење одлука и критикује нетранспарентног рада те институције: „Јавности се мало преноси о томе како су позициониране поједине чланице Европске уније.“
Нови закон мора бити уравнотежен. С једне стране, има пољопривредника који се индустријски баве пољопривредом и желе да путем регистра имају гаранцију доброг квалитета семена. С друге стране, има малих породичних газдинстава и органских фармера који желе да саде семе мало познатих врста.
И Гарлих фон Есен, генерални секретар Европске асоцијације за семе (ЕСА) залаже се за компромис. Та асоцијација која представља бројна удружења и велике компаније као што су Монсанто, Дипон, Сингента и Бајер, и они сматрају да је обавезно регистровање семена добро „ради заштите потрошача“. У овом случају, пољопривредници су у улози потрошача, јер они купују семе. Регистровање, односно лиценцирање семена такође је важно због транспарентности и истих услова конкуренције, посебно за „много наших малих и средњих предузец́а“.
Наставак протеста у Колумбији
У Колумбији за сада о компромису нема ни говора – мада је због масовних протеста почетком септембра 2013. уредба 970 суспендована и замењена новим прописом. Осорио Торес гаже да је нови пропис још гори, јер пољопривредницима конкретно забрањује продају семена. Имајући у виду Европу, она каже: „Постоје друштвени покрети који су успели да спрече такве законе. Можда тако нешто можемо да постигнемо и у Колумбији.“
Аутори: Јулијан Клауди / Дијана Рошчић
Одговорни уредник: Иван Ђерковић
Дојче Веле
