Због дуговања милијарди динара, многи факултети више немају ни за плаћање рачуна. Најтежа ситуација је на природним наукама
ФАКУЛТЕТИ Универзитета у Београду једва излазе на крај са рачунима. Иако би држава као оснивач требало да им плаћа комуналије, струју, телефон и потрошне материјале, све више трошкова факултети морају да сносе сами. Некима је због нагомиланих дугова у најхладнијим данима било искључено и грејање.
Ове године, држава је додатно смањила издвајања за ове трошкове за 17 одсто. Тако факултети новац од школарина, уместо на развој, користе да подмире дугове. Од 31 факултета УБ, само десет је претходну годину завршило “у плусу”, и то са неколико стотина или хиљада динара на рачуну.
– Добили смо од Министарства просвете 980.000 динара за децембарске трошкове и по 1,1 милион за јануар и фебруар, а 8,5 милиона смо сада платили дугове за струју и грејање – пожалио се на седници Сената БУ проф. др Велибор Стојић, декан Ветеринарског факултета.
Најтежа ситуација је на природним наукама, јер имају мали број самофинансирајућих студената, а трошкови за вежбе и материјале су велики. Зато су, кажу, на овим факултетима плате професора и пет или шест пута мање у односу на колеге са неких популарнијих факултета.
Проблем им је, кажу, и што држава неће одобрити захтеве за повећање школарина, а студентима је већ обећала да ће са 48 бодова моћи да упишу годину и школују се бесплатно.
– Држава им је обећала, али неће она сносити те трошкове, већ ће факултети морати да часте децу. И оно што нам је раније одређено, они нам нису платили – рекао је проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду. – Није било ребаланса буџета, пара нема, а и ако будемо повећавали квоте буџетских студената, и то ћемо морати сами да платимо.
Колико држава издржава факултете показују и подаци из њихових завршних рачуна за 2011. годину. Техничком факултету у Бору покрила је, на пример, свега 2,43, а Електротехничком 3,45 одсто материјалних трошкова. Тек мање од трећине трошкова из буџета су успели да покрију и Архитектонски, Грађевински, Економски, Правни, Технолошко-металуршки, Факултет безбедности, ФАСПЕР, ФОН, ФПН и Факултет спорта и физичког васпитања. Отуда су се накупили дугови државе према универзитету који се броје милијардама динара.
ПАРА НЕМА, ПА СЕ НЕ ПРЕЛИВАЈУ
ФАКУЛТЕТИ су предлагали Министарству просвете да новац предвиђен за буџетска места може да се “прелива” са једног на други факултет. Наиме, ако негде остану непопуњена места за студије о трошку државе, да се за толико повећа буџетска квота тамо где је велика навала. Добили су, међутим, одговор да је то “фиктиван новац”. Не постоји, па не може нигде ни да се прелије.
Новости
